Ako bi smo mogli da sagladamo čovečanstvo od njegovih "najranijih dana" mogli bi smo da uvidimo da oduvek postoji motivacija kao uzrok kostantnog napredovanja čovekove rase. Naravno motivi se značajno razlikuju od današnjih (mada ne sasvim). Tako je prvobitnom čoveku osnovni motiv bio da zadovolji potrebu za hranom i odećom i u skladu sa tim je i stvarao oruđa i oružja koja bi mu omogućila zadovoljavanje primarnih motiva. Iako se može reći da današnji motivi nisu mnogo drugačiji, danas postoji veliki broj faktora koji utiče na čoveka i svaki od tih faktora može se manifestovati kao motiv, naravno svaka jedinka ima različite motive, tj. ono što nekoga motiviše ne važi i za drugu jedinku. Mada se može reći, nažalost, da je danas novac najjači motiv u čovečanstvu.
Motiv i motivacija su pojmovi iz psihologije koji predstavljaju činioce koji podstiču na pokretanje aktivnosti jedinke, izazivaju određeno ponašanje, održavaju ga i usmeravaju ka nekom cilju. Motivacija za rad je veoma složen i kompleksan pojam kojim se ljudi bave gotovo od prvobitnih zajednica. Međutim, naučni pristup motivaciji kao fenomenu započinje sa industrijskom revolucijom krajem 18. veka, a doživljava kulminaciju krajem 20. veka. U moderno vreme se ovom fenomenu pridaje veliki značaj zbog poboljšanja efikasnosti, efektivnosti, kreativnosti i uopšte kvaliteta rada, kao i humanizovanja uslova rada. Zbog svega toga, deo menadžmenta je i iznalaženje načina za motivaciju radnika.
Uspešne organizacije u svetu na zaposlene gledaju kao na primarni razvojni resurs. Motivacija i zadovoljstvo zaposlenih postaju osnov savremene organizacije. Naglasak se stavlja na aktivno upravljanje njihovim potencijalima, a u kontekstu unapređenja korišćenja ljudskog faktora razvijaju se različite šeme za povećanje motivacije za rad. Pri tome se posebno insistira na zadovoljstvu poslom, kao značajnom pokazatelju motivacije zaposlenih, stimulativnosti posla i ukupne radne dimenzije. Razumevanje pitanja motivacije i zadovoljstva poslom je od suštinskog značaja i za dizajniranje radnog mesta, organizacione kulture i klime, sistem nagrađivanja, sistem napredovanja i stil rukovođenja.
Gotovo nezavisno od postojećih teorija i švatanja motivacije u teoriji i praksi motivacija za rad je posmatrana kroz zadovoljstvo poslom i sa stanovišta stavova radnika prema poslu u organizaciji. Zadovoljstvo poslom se često u istraživanjima i praksi posmatra kao bitan pokazatelj motivacije za rad. Dosadašnja saznanja upućuju na to da je opšte zadovoljstvo poslom bliže motivima vezanim za osećaj sigurnosti, profesionalnim interesovanjima i očekivanjima i jednom opštijem odnosu prema vrsti posla. Zadovoljstvo, odnosno nezadovoljstvo poslom je u izvesnoj meri i pokazatelj stimulativnosti posla i ukupne radne situacije.
Kao što će se videti kroz rad na motivaciju za rad utiču individualne potrebe, ali i čitav niz psihičkih procesa i faktora vezanih za pojedinca. Svrha poznavanja teorije motivacije je u tome što se bez poznavanja iste ne može menjati praksa i uticati na ljude i njihovo ponašanje, posebno je važno za menadžere, čija suština posla jeste uticaj na ljude i na njihovo ponašanje.
Potrebno je osmisliti načine, preduzeti mere da se zadovolje relevantni motivi zaposlenih i evo recepta za uspeh organizacije. Različite potrebe i njihova hijerarhija kao prvi i osnovni element procesa motivacije, postavlja kao osnovnu fiziološku potrebu, a ostale su "više potrebe", zatim samopotvrđivanja.
Najveća greška koju menadžeri čine je ta što zaposlene ne motivišu, ili ih nepravilno, tj. nedovoljno motivišu. Zadatak (obaveza) menedžera je da švate ljudsku složenost i osobnost, motivacijske teorije pa da u zavisnosti od specifičnih okolnosti u kojima preduezeće posluje izaberu i primenjuju materijalne i nematerijalne motivacije. Ljudi ne traže isključivo novac, već i priznanje, stvaralačku slobodu, uvažavanje.
