Monarhija je oblik vladavine u kojem se na čelu države nalazi monarh. Monarh je osoba koja nije pravno odgovorna, već je suveren i „iznad“ prava, ne podleže pravnim sankcijama, a njegov položaj je po privilegijama koje uživa suštinski različit od ostalih građana. U širem smislu monarhija je takav oblik vladavine u kome osnovnu vlast vrši jedan čovek. U užem značenju monarhija je oblik vladavine u kome funkciju šefa, odnosno poglavara države obavlja jedna ličnost koja ne podleže pravnoj i političkoj odgovornosti, koja svoju funkciju vrši doživotno , i ta funkcija je po pravilu nasledna. Monarh se izjednačavao čak sa božanstvom.
Uticaj monarhije je, zahvaljujući tradiciji, izvesnim shvatanjima i uređenjima bio prilično veliki. Tako je monarh u Japanu sve do kraja II svetskog rata imao veliki, božanski uticaj. I danas, posle tolikih promena, priličan je uticaj cara. Međutim vreme monarhija je prošlo. Sve manje je monarhija, a naročito onih sa velikim pravima monarha. U nekim državama monarhija je više simbol jedinstva, "Kralj vlada ali ne upravlja". Upravljaju ministri, oni odgovaraju. Takav je slučaj sa Engleskom.
Za označavanje monarhije ne upotrebljava se uvek ovaj naziv već se koriste izrazi : imperija – imperator, carevina – car, vojvodstvo – hercog itd., što zavisi odtitule poglavara (šefa) države, od vlastodržačke tradicije, istorije konkretne države i odnekih faktičkih okolnosti (veličina teritorije, brojnost stanovništva, stvarna politička moćdržave) itd. Monarhije se dele na neograničene i ograničene .
Osnovno je u monarhiji da je monarh neodgovoran, da je to suverena ličnost, iako kod nekih monarhija monarh može imati veća ili manja prava, jači ili slabiji uticaj na suvereni, zakonodavni organ. Naročito je veliko monarhovo pravo apsolutnog veta koje se sastoji u tome da monarh može ne sankcionisati zakon koji je donet od zakonodavnog tela. Tada_se zakon ne može primeniti, te stvarno, kao da nije donet.
Nasledstvo je još jedan od važnih faktora manarhije, ali to nije uvek slučaj. U izvesnim slučajevima ona se ne primenjuje. Tako se može prvi član dinastije izabrati (primer naše države, izbor Vožda Karađorđa). Zbog toga naslednost ne čini bitnu karakteristiku, već neodgovornost, uživanje određenih privilegija monarha