Procena vrednostni potrošača u prošlom ili sadašenjem periodu nije ni blizu dovoljna da bi se utvrdio dobrinos potrošača kompaniji. Oslanjanje samo na analiziranje prošlih podataka ima za posledicu neizvesnu budućnost, ne praćenje trenutnih trendova i zahteva kupaca te samim tim postoji velika verovatnoća zaostajanja za konkurentima a saim tim i gubljenje tržišnog udela.

Protekla vrednost potrošača može da ima ulogu indikatora nekadašnje prodaje u određenom vremenskom peiodu ali ova merila nisu pravi uputi ka budućnosti, mada ove informacije mogu imati veliki značaja za razumevanja motiva i potreba potrošača. Tako ,ako imamo potrošače koji obavljaju kupovinu samo u akcijskom periodu, nema potrbe da trošimo sredstva na informisanje potrošača o novim proizvodima ili slično, već ih oobavezno treba informisati oo bilo kojoj akciji koja je trenutno aktuelna u kompnaiji ili pak ponuditi određenje povlastice kojima potrošač može da ostvari popuust, što je samo jedan vid planirnaje budeće potrošnje i učešća potrošača u kompanijom profitu.

Učešće potrošala u kupovini je veoma važan indikator za preduzeće. Na osnovu ovih indikatora, naravno ako je moguće izvršiti tu procenu za ppredstojeći peiod, kompanija ima mogućnost planiranja sovih proizvodnih procesa, investicija, daljeg tehnološkog razvoja itd. Ako ovo uzememo u oobzir jasno je kolikoi je značaj procene životne vrednosti potrošača. Upravo je to značaj CLV-a a modeli koje koristi ovaj deo ekonomske nauke imaju za cilja da uzimajući sve relevante faktore, motice i ponašanje potrošača kao i istoriju kupovine procene buduću potrošnju potrošača kao i njegovu ukupnu vrednost za razvoj kompanije tj. za ostvarenje profita kompanije.