Elektronsko B2B tržište definiše se kao interorganizacioni informacioni sistem koji omogućava kupcima i prodavcima koji na njemu učestvuju da razmene informacije o ceni i ponudi proizvoda. U stvari, elektronsko tržište je brokerska usluga koja spaja ponuđače i kupce u određenom tržišnom segmentu. Elektronskia tržišta mogu da se grupišu prema različitim kriterijumima: vlasništvu, tipu proizvoda kojim se trguje ili učesnicima na tom tržištu. Neke od osnovnih kategorija e-tržišta jesu: vertikalna e-tržišta, horizontalna e-tržišta, nezavisna e-tržišta treće strane, elektronska tržišta orijentisana na kupca (buyer oriented) i e-tržišta orijentisana na snabdevača (supplier oriented).

Elektronska trgovina na relaciji od kompanije do potrošača (business to consumer, B2C) uglavnom čini elektronsku kupovinu, ­elektronsku maloprodaju (electronic retailing), ali obuhvata i obezbeđenje informacija putem mreže, korišćenje igrica na mreži, i slično. Oblik poslovanja na Internetu koji pruža direktan interfejs između preduzeća i potrošača. Potrošači naručuju proizvode i usluge elektronskim putem od preduzeća. Internet pruža različite mogućnosti marketinškog nastupa preduzeća i omogućava masovni pristup potrošača proizvodima i servisima elektronskim putem. Ta kategorija elektronske trgovine značajno se povećala razvojem weba. Iako značajno manji segment elektronske trgovine, B2C trgovina je najviše obrađivana i proučavana u odnosu na dominantnu kategoriju B2B elektronskog trgovanja.

Tehničko-finansijske inovacije, vode intenziviranju globalne utakmice u svim segmentima. Dolazi, ne samo do reinženjeringa poslovnih procesa u bankama, već i do reinženjeringa u poslovnim procesima i odnosima između komitenata i trećih lica međusobno. Klasično bankarsko poslovanje i lični susreti sa komitentima sve se više zamenjuju automatizovanom proizvodnjom i isporukom usluga. Troškovi velikih transakcija se smanjuju, a bankarske i finansijske usluge depersonalizuju.

Usled ubrzanog širenja elektronskih bankarskih sistema dolazi do velikih preokreta u suštini samog e-bankarstva, koje sve više postaje sinonim modernog bankarstva. Tradicionalno shvatanje podrazumevalo je upotrebu informacionih i telekomunikacionih sistema u obavljanju rutinskih bankarskih poslova, pri čemu nije pružana velika pomoć top-menadžmentu. Danas bankarsko poslovanje u potpunosti počiva na tehničko-tehnološkim resursima, a ITC postaje vodič za strategiju i reinženjering.

Najznačajnije promene koje su do sada ostvarene u domenu elektronskog bankarstva odnose se pretežno na domen rutinskih transakcija u bankama, i to pre svega u platnom prometu. Sistemi za elektronski prenos sredstava predstavljaju prve manifestacije uvođenja tehnoloških inovacija na bazi primene informacione i komunikacione tehnologije tako da za ranu fazu e-bankarstvo praktično znači uvođenje informacione i komunikacione tehnologije u sisteme plaćanja.

Kao osnovne komponente sistema za elektronski prenos sredstava pojavljuju se automatizovane klirinške kuće (ACH) i elementi tzv. daljinskog bankarstva. U ovu kategoriju distribucionih sistema spadaju ATM sistemi, kućno bankarstvo i POS sistemi. Njihov razvoj je tesno povezan sa pojavom i razvojem različitih varijanti plastičnih kartica i elektronskim novcem. U literaturi se ACH, ATM i POS sistemi slikovito opisuju kao tri stuba EFT tronošca pre pojave Interneta. Kasnije, sa pojavom Interneta ovi sistemi doživljavaju svoje dalje unapređenje i transformaciju, pa postoje razne varijante Internet bankarstva.

Inovacije i nove proizvode većina ljudi prihvata sa izvesnom dozom nepoverenja i nezainteresovanosti. Identična situacija je i sa Internetom i poslovanjem na njemu. Internet koa potpuno novi vid komuniciranja, u početku je prihvatio samo veoma uzak krug ljudi, inovatora i to prvenstveno naučnika, vojnih lica i univerzitetskih profesora. Vremenom je sve više ljudi koristilo Internet i pogodnosti koje on pruža. Biće potrebno još mnogo godina dok se Internet i poslovanje na njemu prihvati i implementira u svim delovima sveta.

Bankarske institucije koje svoju delatnost obavljaju na Internetu suočene su sa ozbiljnim problemima zaštite obavljanja bankarskih transakcija. Ne postoje savršeni sistemi zaštite. Internet banke kao i tradicionalne banke mogu biti opljačkane. To svakako nije razlog zbog koga bi ljudi prestali da ulažu u banke. Naprotiv, osnova bankarskog poslovanja je poverenje. Klijenti imaju poverenje u Internet banke, jer kao i ostale finansijske institucije one garantuju svojim klijentima naknadu sredstava u slučaju pljačke. Internet banke nastoje da razviju još savršenije sisteme zaštite.