Glavna uloga marketinga u preduzeću jest kreiranje korporativne strategije i ispunjavanje obećanja koje je preduzeće dalo svojim kupcima. Preduzeće mora biti informisano o potrebama i životnim stilovima potrošača te treba vizualizirati šire načine usluživanja potrošača. U ovom procesu, uloga marketinških stručnjaka je višestruka: otkrivanje i ocenjivanje novih mogućnosti, razrađivanje koncepcija, preferencija i zahteva potrošača, briga o narudžbama, održavanje kontakata s potrošačima, prikupljanje ideja potrošača o poboljšavanju proizvoda i usluga i slično.
Sagledavanje marketinga sa stanovišta potrošača uključuje posmatranje marketinga sa aspekta njegovog finalnog rezultata, tj. sa tačke gledišta potrošača. Pružanje usluga potrošaču bolje od konkurencije predstavlja osnovni uslov opstanka i razvoja preduzeća. Marketing obezbeđuje zadovoljavanje potreba potrošača uz odgovarajući profit, ili uz ostvarivanje drugih ciljeva preduzeća. Uspešan razvoj može se ostvariti samo kontinuiranim i dugoročnim kreiranjem i unapređivanjem satisfakcije potrošača.
Poznavanje i razumevanje potreba i želja potrošača mora biti tako dobno da obezbeđuje razvoj proizvoda i usluga koji će sami sebe prodavati. U proteklom periodu marketinški napori odigrali su značajnu ulogu u povećanju životnog standarda ljudi putem kreiranja i stimulisanja želja za “dobrim stvarima u životu” - novim proizvodima i uslugama - čime je stvarana potražnja za profitabilnijim poslovnim operacijama i podupirana težnja za zdravijom ekonomijom.
Da bi se ostavio ‘’kontakt’’ sa potrošačem potrebna je veoma jasna i usresređena kompanijska politika. Planiranje programa marketinga i njegovo ostvarenje su u današnje vreme osnovna karika koja vrši povezivajne proizvođača i potrošača. Kao što smo u ovom radu već pomenuli samo planiranje je proces u kome je potrebno realno sagledati mogućnosti preduzeća, mogućnosti potrošača, njihova interesovanja, sagledati konkurenciju, njihove prednosti i mane itd. i sve to ukomponovati u marketinški plan sa jasno definisanim ciljevima. U današnjoj visokokonkuretnoj atmosferi ima i primera gde kompanije imaju za cilj samo probijanje proizvoda, gde doživljavaju velike gubitke, ali cilj nije profit već povezivanje sa potrošačima. Tako za primer možemo uzeti Mikrosoftov X-box koji je skoro 16 meseci prodavan po mnogo nižoj ceni od vrednosti kako bi se stvorila konkurentska konzola korporaciji Sony. Sam marketinški potez je bio više nego uspešan a profit je ostvaren prodajom igara za konzolu.
Planiranje marketinga pored ove uloge ima i drugu značajnu ulogu a to je stvaranej timskog duha u preduzeću, uključujući zaposlene u sam plan i dodeljivanjem odgovornosti i uloga koje su u mogućnosti da ‘’odigraju’’ u planu, te samim tim i osete sebe kao značaj deo kompanije i stvore kod sebe veću želju za uspehom. Primer ovakvog afirmisanja sigurno predstavljaju japanske koropracije i njihov uspeh, koji je rezultirao uključenjem radnika u same procese odlučivanja i organizovanje svojim predlozima. Planiranje je neophodno uvek kada je uspeh preduzeća zavistan od skupa povezanih odluka koje su međusobno u korelaciji i međusobno uslovljene, i ne mogu se stihijski donositi i bez međusobne koordinacije jednih i drugih. Ako pod uspehom podrazumevamo postepeno ostvarivanje planiranih ciljeva, to zapravo znači da su ciljevi preduslov uspeha. Marketinško planiranje predstavlja više ili manje sistem koji je u interakciji sa drugim sistemima kao što su računovodstveni sistem, sistem kontrole kvaliteta, informacioni sistem itd.. korelacija ovih sistema i dobro usklađena međuzavisnost predstavqa kquč uspeha preduzeća.