Iako se značaj liderstva potencira još od prvih socijalnih zajednica, danas se ovom fenomenu posvećuje posebna pažnja u kontekstu ekonomskog razvoja. Dok je menadžment okupirao pažnju teoretičara početkom prošlog veka, promenjeni uslovi poslovanja poslednjih godina stavljaju u prvi plan interesovanja upravo liderstvo. Organizacije su se bitno promenile u odnosu na početak industrijalizacije pod uticajem promena tehnologije i makroekonomskih tokova na globalnom nivou. U razvijenim zemljama je došlo do promena vrednosti, načina života, strukture vremena, nivoa obrazovanja i životnog standarda. Došlo je do zasićenja u potrošnji i masovna proizvodnja ustupa mesto individulizaciji potreba i takozvanoj “ekonomiji doživljaja”. Sve to zahteva nove odnose u svetu rada, veću participaciju i samostalnost zaposlenih, nove načine kontrole i u suštini nove i efikasnije modele upravljanja. Više nije dovoljna administrativna kontrola, efikasno upravljanje troškovima i proizvodnjom, nego kreiranje budućnosti, upravljanje idejama i talentima. Takvim zahtevima ne može da odgovori menadžment, čije je delovanje usmereno na sadašnju efikasnost organizacije i oslanja se na formalnu moć (moć pozicije), kažnjavanje i nagrađivanje. Značaj liderstva proizlazi iz sposobnosti lidera da stvaraju viziju, uspešno komuniciraju ciljeve, okupljaju sledbenike i pokreću i usmeravaju njihovu energiju za ostvarivanje te vizije.
Snažan razvoj svetske privrede, proces globalizacije i ekspazivan razvoj informacionih sistema, kao imperativ, nameće potrebu detaljnog izučavanja liderstva. Liderstvo predstavlja fenomen koji poslednjih decenija sve više dobija na značaju jer se smatra da je liderstvo vezano za promene. Smatra se da samo uspešno liderstvo može da inicira i sprovede promene na efikasan i efektivan način. U uslovima globalizacije lideri su ti koji poseduju dovoljno snage i energije da kreiraju viziju, iniciraju i sprovedu promene.
Liderstvo predstavlja interdisciplinarni fenomen. Pregled literature o liderstvu otkriva da postoji bezbroj definicija ovog pojma. Nekoliko karakterističnih definicija liderstva koje se mogu naći u relevantnoj literaturi iz ove oblasti su: “Proces tokom kojeg jedna osoba utiče na druge članove grupe radi ostvarivanja definisanih ciljeva grupe ili organizacije”; “Proces komandovanja i uticanja na aktivnosti članova organizacije “; “Proces transformacije sledbenika, kreiranja vizije i postavljanja ciljeva koji se mogu dosegnuti, uključujući i artikulisanje načina putem kojih sledbenici mogu ostvariti postavljene ciljeve”.
Liderstvo je integralni deo menadžmenta i usko je povezan sa ponašanjem organizacije, motivacijom i komunikacijom. Kvalitetno liderstvo predstavlja bitnu dimenziju uspešnog menadžmenta. Osnovni faktor uspešnosti svake organizacije je liderstvo. Često se odsustvo liderstva tumači kao odsustvo same organizacije. Liderstvo predstavlja dinamičan i kompleksan proces koji je usmeren unutar ili prema okruženju organizacije. Unutar organizacije, liderstvo se svodi na usmeravanje ljudi i uticaj na njihovu motivaciju, dok prema okruženju liderstvo ima zadatak da određuje viziju organizacije, omogući njen razvoj i rast u skladu sa vizijom. U uslovima globalizacije, odsustvo liderstva uslovljava neuspehe i slabljenje konkurentske pozicije globalne organizacij. Dakle, svako odsustvo liderstva ima pogubne posledice za globalnu organizaciju. Liderstvo bukvalno znači ići ispred drugih. To je pokretačka snaga globalne organizacije u nastojanju i želji da se realnost približi viziji.
Teorijska znanja lideri mogu crpiti iz niza teorija o liderstvu. Jedan od ključnih segmenata za razvijanje liderskih sposobnosti odnosi se na domen praktičnih saznanja, to jest mogućnosti korišćenja iskustva. Međutim pored razvojnih iskustava kao metoda za razvoj liderstva i postoje i formalni metodi. Da li će i u kojoj meri biti primenjeni ili ne, zavisiće od većeg broja faktora, od kojih su svakako najvažniji: vizija lidera, njihove karakteristike, strategija organizacije, tekuće organizacione politike u domenu upravljanja ljudskim resursima, željenih pravaca razvoja, faktora okruženja, itd.
Sledbenici lidera imaju idealizovano mišljenje o tome sta lideri rade, šta mogu da postignu i na koji način mogu da utiču na živote sledbenika. Ovi pogledi nastaju zato što većina nas ne može da razume način na koji funkcionišu veliki, kompleksni sistemi našeg društva, zbog čega se okrećemo liderima da bismo pojednostavili naše živote. Međutim ono što lidere čini time što jesu jeste moć.
U savremenim organizacijama rad i delovanje čoveka u nekoj organizaciji, instituciji ili društvu, ne predstavlja samo njegovu puku potrebu, niti se on iscrpljuje isključivo u procesima obavljanja radnih ili profesionalnih zadataka. Rad, ponašanje i delovanje čoveka u organizaciji postaju sredstvo, odnosno način kojim on menja i usavršava sebe kao ličnost i subjekta u organizaciji i svom širem životnom okruženju. Razlozi i motivi za rad, karijeru i usavršavanje čoveka u savremenim uslovima su brojni i višestruki. Većinu odraslih i zrelih ljudi na rad pokreće želja za moći i ispoljavanjem moći nad drugima. U savremenom društvu i organizaciji, novac ne predstavlja cilj sam po sebi. Pravi clij većine zaposlenih je da obezbede što više raznovrsnih ličnih prednosti, pozicija i beneficija koje će im omogućiti da relativno mirno i lagodno provedu svoj radni i životni vek. U svakoj današnjoj uspešnoj kompaniji postoji “igra moći”, kao deo tradicije ili imidža te kompanije. Ona podrazumeva unapređenja, titule, nagrade, povišice i sl, ali i kazne i strah od sankcija, gubitka pozicija, privilegija, radnog mesta i sl.
Moć i simboli moći uvek manje koštaju kompaniju od davanja povišica, naročito kada su u pitanju dobro plaćeni menadžeri i profesionalni stručnjaci. Ono što u praksi i životu stvarno motiviše i povećava učinak menadžera i zaposlenih je napredovanje i osećaj sigurnosti menadžera i zaposlenih. Najčešce je u interesu kompanije da ohrabruje prirodnu želju zaposlenih za isticanjem i moći, uz simbolične nagrade, odnosno povećanje njihovih zarada.
