Круг - саврешни геометријски облик, исконски почетак и крај сваког процеса, константа, непроменљива, потпуни склад. Човек је одувек фаснициран кругом. Од свог интелекуалног почетка човек покушава да овлада кругом, да му се повинује, да га умилостиви и да и сам створи овај савршени облик.

Круг као феномен у природи је првобитно уочен као макроплан у простору на пр. кругови на мирној води када се у њу баци камен, отвор јазбине многих животиња, кружна форма гнезда које обликују птице, форма пресеченог стабла. Као вештачка творевина круг је једна од најстаријих форми коју је човек свесно произвео, и то најчешће ради извођења радова као што су прављење ограде око куће, тора за овце, отвора за бунар и др.

Симболичка основа значења круга је можда најобухватнија од свих форми којима човек практично и духовно оперише. Та обимност долази као нека врста спознаје ширења тачке на два начина: да се експанзијом унутарње енергије радијално шири остављајући траг свог матерјалитета у кругу, или да се ширећи се од центра, матејалитет њеног постојања распоређује по досегнутој граници кружнице са видљивим трагом кружног тока.

Према математичкој дефиницији круг је у еуклидској планиметрији геометријско место тачака у равни које се налазе на растојању мањем или једнаком некој задатој дужини од неке дате тачке у истој тој равни. Поменута тачка се зове центром а поменута дужина полупречником круга. Круг је оивичен линијом која се зове кружница и дели раван на унутрашњост круга, саму себе и спољашњост круга. Сама кружница припада кругу кога оивичава.

Круге је најпре приширена тачка јер су сорни по савршенству. И круг и тачка имају заједничка смболичка својства, савршеноство, хомогеност, одутност разликовања и поделе. Са гледишта уметности круг је идеалан облик, поистовећује се са срећом, сјајем, светлошћу, Сунцем, вечним животом итд.  Магијска симболика круга као јединства, свеобухватности, духовне мирноће чест је мотив у уметности. Уметници на специфичан начин показује колико и какву уметничку и животну снагу је могуће црпити из кругова, а често коришћење кружних облика, говори о заокружености живота као целине.