Krivično pravo je zakonsko pravo (jer je zasnovano na zakonu i samo na zakonu). Ono mora preventivno da deluje na ponašanje čoveka i funkcioniše samo ako primena krivičnih sankcija u jednom društvu predstavlja izuzetak. Suviše česta primena krivičnih sankcija ne bi bila poželjna, jer bi otupela ošricu krivičnog prava. Cilj i svrha krivičnog prava jeste obavljanje zaštitne funkcije propisivanjem određenih ponašanja kao krivičnih dela i propisivanjem krivičnih sankcija za ta dela, odnosno cilj krivičnog prava je suzbijanje kriminaliteta.
Krivično pravo predstvlja jednu od najstarijih grana prava (kazna je postojala i pre nastanka države), ali svoju afirmaciju stiče tek nastankom države koja obezbeđuje prinudu). Prvo je država delila pravo kažnjavanja sa pojedincima, a potom sama preuzela primat.
Krivično delo protiv javnog reda i mira predstavljaju veoma čest oblik krivičnog dela. U smislu Zakona o zaštiti javnog reda i mira to je usklađeno stanje međusobnih odnosa građana nastalo njihovim ponašanjem na javnom mestu i delovanjem organa i službi u javnom životu, radi obezbeđivanja jednakih uslova za ostvarivanje prava građana na ličnu bezbjednost, mir i spokojstvo, privatni život, slobodu kretanja, zaštitu ljudskog dostojanstva i prava maloletnika i drugih lica. Na osnovu prethodne definicije može se reći da poštovanje javnog reda i mira predstavlja poštovanje trenutnog društvenog poretka, pravnih i socioloških normi kojima je to društvu uređeno. Svako narušavanje datog stanja smatra se krivičnim delo protiv javnog reda i mira.
