Odredjivanje pojma kriminologije staro je koliko i kriminologija kao nauka, ali jedna precizna, opste prihvacena i jedinstvena definicija jos uvek nije utvrdjena. Svaki autor imao je svoje shvatanje i definiciju kriminologije, zavisno od osnovnog teorijskog i metodoloskog opredeljenja u izucavanju predmeta kriminologije. Razlike u shvatanjima postoje i izmedju kriminologa u pogledu razumevanja pojma kriminologije. Tako se moze zakljuciti da ima onoliko koncepcija pojma kriminologije koliko ima kriminologa.  Razmisljanja o kriminalitetu (zlocinu, prestupnistvu) kao negativnoj drustvenoj pojavi, poticu iz najranijeg perioda razvoja ljudskog drustva.

Kritika pojedinih shvatanja ne bi dovela do opsteprihvacene, jedinstvene definicije. Stoga smo na osnovu postojecih saznanja, odredili pojam kriminologije u uzem smislu obuhvatajuci bitne elemente za definisanje.

Kriminologija se moze definisati kao samostalna, teorijsko-empirijska, interdisciplinarna drustvena nauka o fenomenoloskim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne drustvene pojave i kriminalnog ponasanja kao pojedinacne pojave, sa ciljem njegovog objasnjenja i suzbijanja.

Odredjivanje predmeta izucavanja kriminologije usko je povezano sa odredjivanjem pojma kriminologije. Odrediti predmet kriminologije znaci utvrditi sta kriminologija izucava, kojim se pitanjima i problemima bavi, da bi se sagledalo njeno mesto u sistemu nauka i odnos sa srodnim naukama. Vec skoro dva veka u kriminoloskoj literaturi neprekidano se utvrdjuje predmet njenog izucavanja. Postoje razlicita shvatanja o sirini predmeta koji kriminologija izucava i o tome da li kriminologija pripada drustvenim, pravnim ili prirodnim naukama. Skoro svim teorijskim definicijama predmeta kriminologije zajednicko je da kriminalitet cini najvazniji polazni elemenat za odredjivanje predmeta kriminologije. Kriminoloska shvatanja krajem 19. I pocetkom 20. veka bila su usmerena pretezno na coveka-delikventa, koji je smatran osnovnim predmetom kriminoloskog izucavanja.