U modernom svetu ekologija se rodila kao biološka disciplina. Danas je to nauka koja proučava međusobni odnos živih bića i njihovu interakciju s okolinom. Ova nauka govori o poimanju prirode i njenih živih bića. Ekologija uvodi pojam jedinstva života koji se manifestira u malom i velikom, ekosistemu i biosferi. To je globalni naučni pojam života, što je u stvari savremena verzija onoga o čemu su sve civilizacije i kulture na svoj način govorile.
Ekologija u okviru svog globalnog izučavanja prirode, proučava odnose živih bića i prirodne zakonitosti. Glavni problem koji ona postavlja nije problem zagađenja, nego tih odnosa unutar i prema prirodi. Zato saniranje zagađenja i očuvanje okoline nisu primarno pitanje ekologije, nego naučne discipline koja se naziva zaštita prirode. Shvaćanje ekologije kao čišćenje od zagađenosti koju je čovek prouzrokovao tokom ovog veka, iskrivljena je interpretacija ekologije.
Glavno "oružje" današnje ekološke nauke jeste održivi razvoj. Održivi razvoj podrazumeva i usklađivanje različitih razvojnih aspekata i suprotstavljenih motiva sadržanih u programima pojedinih sektora. Za celishodno rešavanje takvih konflikata potrebni su politička volja i opredeljenost. Ključne pretpostavke neophodne za prihvatanje i primenu koncepta održivog razvoja privrede i društva, kao i za njegovo uspešno ostvarenje jesu odgovarajuće vođstvo, široka politička, socijalna i medijska podrška, kao i društvena saglasnost s tim da je neophodno prihvatiti taj koncept.
Savremeni svet je već uveliko suočen sa zajedničkom odgovornošću i nužnošću da svoj razvoj uskladi s potrebama ljudi i prirode i sa svešću da se Zemlja mora sačuvati kako za sadašnju generaciju tako i za buduće generacije ljudi. Obaveza današnje generacije da ostavi potomstvu bar onoliko šansi za razvoj koliko ih ona ima proističe iz fundamentalnog principa moralne pravde, a to je da svi ljudi imaju podjednaka prava na najšire osnovne slobode koje ne ugrožavaju slobodu drugih. Sadašnja generacija ima pravo na resurse i zdravu životnu sredinu, ali ne sme ugroziti isto takvo pravo narednim generacijama.
Koncept održivog razvoja predstavlja novu razvojnu paradigmu, novu strategiju i filozofiju društvenog razvoja. Održivi razvoj spaja ujedno brigu za živi svet na planeti Zemlji i za očuvanje kapaciteta prirodnih sistema (prirodnih resursa) sa društvenim i ekološkim izazovima koji stoje pred svakim društvom, državom i čovečanstvom kao celinom.
Aktuelnosti pojma održivog razvoja naročito doprinose izazovi koji dolaze sa ugroženošću životne sredine. Neki od tih izazova su: globalno zagrevanje, smanjivanje ozonskog omotača, „efekat staklene bašte“, nestanak šuma, pretvaranje plodnog zemljišta u pustinje, pojava kiselih kiša, izumiranje životinjskih i biljnih vrsta. Sam koncept „održivog razvoja“ je relativno nov, ali ideje sadržane u njemu možemo pronaći i u prošlosti.
