Izraz finansije potiče od latinske reči finis, koja znači granica, kraj, svršetak, a u srednjovekovnom latinskom i rok plaćanja. U savremenim jezicima se najpre javlja u Francuskom, gde je u jednini "la finance" značila novčane poslove pojedinca, a u množini "les finances" prihode i rashode i celo državno finansijsko gazdinstvo. U nemačkom jeziku u množini Finanzen (Finanzwesen) dobilo je značenje koje obuhvata, kao i u francuskom jeziku, celokupno državno novčano gospodarenje, prihode, rashode i dugove. Engleska reč "finance" ima značenje privatnih novčanih poslova i novčanih poslova u okviru narodne privrede.
Finansije su nastale sa pojavom robne proizvodnje i robno-novčanih odnosa. Bez novca nema finansija. Pod pojmom finansije u najširem značenju spadaju ukupni novčani odnosi, svi akti i radnje kojima se zasnivaju ili gase imovinsko-pravni odnosi izraženi u novcu. Finansije znače novčanu stranu svakog privrednog posla i novčanu stranu svih tokova nacionalne privrede.
Cilj je da se u datim uslovima dostigne optimum u zadovoljavanju kako privatnih tako i javnih potreba i na toj osnovi da se obezbedi optimum društvenog blagostanja, standarda i kvaliteta življenja. Država politički i odlučuje o tome koliko će sredstava BDP-a ići u javni sektor i za koje javne potrebe, a koliko će ostaviti tržišnom sektoru za privatne potrebe.
Finansije u širem smislu obuhvataju ukupne finansije u državi za finansiranje potreba tržišnog i javnog sektora. One čine novčano izraženi bruto domaći
proizvod. One obuhvataju i finansiranje ekonomskih i drugih odnosa zemlje sa inostranstvom i to platni promet sa inostranstvom, sredstva datih i primljenih kredita i drugih potraživanja i dugovanja prema inostranstvu, plus direktna ulaganja stranog kapitala, bespovratnu inostranu pomoć i sl.
