Javni rashodi su izdaci koje država ĉini u javnom interesu radi zadovoljavanja društvenih potreba. Veliĉina javnih rashoda ovisi o opsegu javnih funkcija koje obavlja drţava. Prisutan je trend porasta državnih funkcija, a samim tim i javnih rashoda u svetu. Tako  kod javnih rashoda koji utiču na povećanja proizvodnje njihovu gornju granicu nije moguće odrediti, s obzirom na činjenicu da oni multiplikativno doprinose povećanju nacionalnog dohodka. Zbog toga, od velikog je značaja njihova racionalnost. Takođe, kod transfernih rashoda gornju granicu određuje ekonomska snaga obveznika koji podnose teret plaćanja javnih prihoda. Generalno rečeni, za javne rashode limit treba da bude determinisan trendom kretanja opšte globalne tražnje. Finansijski aspekt određivanja visine javnih rashoda predstavlja drugu dimenziju ovog problema koji se ovde ne pojavljuje kao problem u klasičnom smislu reči, već se on ovde postavlja kao problem finansijskih mogućnosti, s obzirom da javni rashodi mogu biti onoliko visoki koliko to dozvoljavajuinstrumenti javnih prihoda. Analiza podataka o kretanjima javnih rashoda mnoih zemalja u dužim vremenskim serijama, nedvosmisleno potvrđuju da se u suštini ostvaruju tzv. „Wagnerov zakon“ o stalnom rastu javnih rashoda. Na kraju treba reći da je neosporna činjenica da se granice rasta javnih rashoda ne mogu egzaktno utvrditi.

Javni rashodi predstavljaju, ako realno sagledamo, danas najznačajniju temu u svetu. Generelno razlog takvog odnosa prema reashodima je trenutna teška situacija svetske ekonomije i društvenog uređenja. Razvoj država zahteva sve veći broj institucija, povećanje broja nezaposlenih crpi prihode iz državne kase, a sve veći broj penzionera predstavlja ozbiljnu pretnju da u potpunosti naruši do sada poznati penzioni i socijalni sistem, a ovo su samo neki od razloga velike posvećenosti naših a i inostranih državnika i ekonomista javnim rashodima i zalaganjima za njegovo smanjenje.

Na kraju, treba zaključiti činjenicom da se savremena država više nikada neće osloboditi svoje ekonomske i socijalne intervencije. Taj zadatak ona će vršiti u sve većim razmerama koristeći razne metode. Među njima, kao posebno efikasni će se afirmisati finansijske metode. Analogno tome, javni rashodi će i dalje zauzimati jednu od ključnih uloga u ovoj značajnoj funkciji države.