Sagledavajući rad, možemo uvideti da je revizija prošla dugačak put od brojanja cifara do usmeravanja pravca razvoja preduzeća. U savremenim i razvijenim tržišnim privredama, upravljanje spada među najvažnije profesije koje preduzeća i njihovi resursi, putem pravilnog odlučivanja i izvršavanja tih odluka, treba da usmere prema planiranom, odnosno željenom cilju i istovremeno uspostave odnose unutar sistema i sa okruženjem. Od kvalitetnog rešavanja ovih aktivnosti, zavisi ukupna efikasnost sistema, a interna revizija predstavlja jedan od nosećih stuboda današenjeg globalnog preduzetništva.
Efektivne interne kontrole ne mogu da reše sve probleme preduzeća, odnosno institucija, ali njihov nedostatak, može da prouzrokuje ozbiljne probleme za preduzeće. Interna revizija je neophodan uslov za vešto upravljanje, iako ona nije garancija za uspeh preduzeća. Interna revizija postaje deo, ali ne i čitav proces upravljanja.
Dobro upravljanje i efektivne interne revizije mogu da doprinesu sigurnosti da Organizacija bude u stanju da se brzo i efikasno odupre nepovoljnim uslovima, a mogu i da pomognu u ograničavanju njihovih najgorih posledica.
Mnogi direktori izrazito pogrešno shvataju internu reviziju kao „birokratiju”. Interne revizije, međutim, treba da služe organizaciji, radi postizanja svojih ciljeva i zadataka. Njen cilj je postignuće određenih zadataka u preduzeću, na jedan ekonomski, efikasan i efektivan način.
U praksi sistem internih kontrole obuhvata širok spektar specifičnih procedura, uključujući i, na primer, kontrole u računovodstvu, poslvonim procesima, nabavci, razgraničavanju dužnosti, finansijskom izvještavanju i informacionim sistemima. Sistemi internih kontrola zahtevaju uspešno komuniciranje unutar organizacije i moraju biti podržani dobrim procedurama interne revizije.
Odgovornost je uprave organizacije da formira i nadgleda sisteme internih kontrola, a ne da se ta odgovornost prenese na eksternog revizora. Međutim eksterni revizor daje komentare na nedostatke ili na adekvatnost takvih sistema. Posledica postojanja dobrih internih kontrola je ta, što neće biti potrebno vršiti detaljnu reviziju pojedinačnih dokumenata i transakcija, a time će biti smanjen rizik od materijalnih grešaka.
Interna kontrola je sredstvo koje će menadžmentu koristiti u cilju osiguravanja razumne garancije da su ciljevi i zadaci istog koji su planirani i uspešno izvršeni. Menadžment organizacije je odgovoran za uspostavljanje efektivnog i efikasnog kontrolnog okruženja unutar svog preduzeća. To je deo odgovornosti koji proističe iz samog njegovog položaja kao lica koje upravlja poverenim resursima.
Internu reviziju obavljaju ovlašteni interni revizori, koji su zaposleni u samom društvu. Objekt interne revizije primarno nije ispitivanje objektivnosti i realnosti temeljnih financijskih izveštaja, već revizija poslovanja preduzeća, organizovanosti poslovnih funkcija, načina donošenja poslovnih odluka i funkcionisanja informacionog sistema društva.
Razvoj današnjih preduzeća, izmene njihove organizacione strukture, pojava individualnog vlasništva nad kapitalom, kao i povećanje odgovornosti menadžmenta za poslovne rezultate uslovili su razvoj interne revizije. Za razliku od eksterne revizije, interna revizija u svetu najčešće ne predstavlja zakonsku obavezu, već se javlja kao potreba ili bolje rečeno kao obaveza uslovljena uspehom.