Interni nadzor, ili preciznije interna kontrola, ima primarni cilj da preventivno deluje na suzbijanju prevara, koje se definišu kao namerno pogrešne interpretacije činjenica sa ciljem obmanjivanja i dovođenja u zabludu treće osobe.

Ključni zadatak interne kontrole jeste da kontroliše sve delove preduzeća da li dosledno redukuju poslovnu politiku usvojenu na početku poslovnog perioda kao i da o tome podnose informaciju menadžmentu privrednog društva. Za pojačano interesovanje za uspostavljanje internog nadzora razlog više su i prisustvo nelojalne konkurencije, povećane konkurencije i erozije poslovnog morala.

Osnovni i najvažniji oblik kontrole u preduzeću, s obzirom na njen karakter, predstavlja interna kontrola. Za interne kontrole su zainteresovani skoro svi, od eksternih revizora do uprave, borda direktora, velikih kompanija, pa sve do države.

Za internu kontrolu odgovorni su svi u organizaciji: menadžment, upravni odbor, interni revizori i ostalo osoblje. Najodgovorniji je izvršni direktor koji treba da preuzme nadležnost nad sistemom interne kontrole, tj. da vodi i daje direktive višim menadžerima. Upravni odbor čija je glavna obaveza da obezbedi rukovođenje, davanje direktive i nadgledanje. Interna kontrola se može definisati kao proces, ustanovljen i sprovođen od strane upravnog odbora preduzeća, menadžmenta i ostalog osoblja, a cilj mu je da obezbedi razumno uverenje vezano za postizanje ciljeva u sledećim kategorijama i efikasnost i uspešnost poslovanja, pouzdanost finansijskog izveštavanja, saglasnost sa postojećim zakonima i propisima i zaštita imovine od neovlašćenog prisvajanja, korišćenja i otuđenja.

Razlozi za formiranje interne revizije kod pojedinih organizacija su različiti. Osnovni cilj uvođenja interne revizije u savremenoj praksi je sistematsko i kontinuirano proveravanje funkcionisanja internih kontrolnih sistema. Interna revizija otkriva slaba mesta u sistemu upravljanja organizacijom i odmah predlaže mere i aktivnosti za otklanjanje uočenih nedostataka ili slabosti u sistemu upravljanja poverenim resursima.

Navedena definicija interne kontrole održava sledeće osnovne koncepte i to da je interna kontrola je proces, da internu kontrolu obavljaju ljudi i neke organizacije, da se od interne kontrole se očekuje da upravnom odboru i menadžmentu preduzeća pruži samo razumno uverenje, a ne apsolutno uverenje da su ciljevi kompanije ostvareni i da se interna kontrola se primenjuje radi postizanja ciljeva u jednoj ili više kategorija koje se međusobno preklapaju.

Nešto jednostavnija definicija internih kontrola ih označava kao skup mera koje preduzima menadžment u smislu ostvarivanja poslovnih ciljeva Sistem interne kontrole sastoji se od svih mera i metoda koje se primenjuju u preduzeću u cilju obezbeđenja njegovih sredstava od rasipanja, pronevera i neefikasnosti, unapređenja tačnosti i pouzdanost knjigovodstvenih i operativnih podataka, pridržavanje poslovne politike preduzeća, i ocene poslovne efikasnosti.

Iz navedene definicije može se, dakle, izvesti zaključak da interna kontrola, u načelu, obuhvata sve sektore i sve aktivnosti preduzeća. Kroz rad ćemo proći kroz internu reviziju od njenog "postanka" i osnovnih metoda obrade podataka, pa sve do procesa savremenih tendencija interne revizije i sistema procene rizika u preduzeću.