Za razliku od tradicionalnog pristupa finansijskom menadžmentu čiji je predmet bio samo pribavljanje kapitala, razmatra njegovu upotrebu odnosno obuhvata i aktivu i pasivu bilansnog stanja. Savremeni pristup finansijskom menadžmentu treba da obezbedi da finansijski menadžment pruži naučnu osnovu za odgovore na sledeca pitanja: Koju vrstu sredstva preduzeće treba da pribavi? Koliki ukupan obim sredstava preduzeće treba da ima? Kako potrebna sredstva treba da budu finansirana?
Finansijsko planiranje predstavlja oblik iskazivanja raznih vrsta planova u finansijskim pokazateljima. Ti planovi tiču se nabavke, proizvodnje, prodaje i razvojne funkcije.
Finansijsko planiranje ima za zadatak da zaradi i prezentira plan aktivnosti preduzeća i njegovih potreba za poslovnim sredstvima u izvorima finansiranja koji je izrazen u monetarnoj formi.
Monetarni pokazatelji ukupne poslovne aktivnosti predstavljaju prihodi, rashodi i finansijski rezultat koji se svodno prezentiraju periodičnim bilansom uspeha. Planiranje prihoda i rashoda nije samo po sebi dovoljno. Preduzeće mora da planira ukupne i dodatne potrebe za poslovnim sredstvima bez kojih finansijski rezultat nije moguće realizovati.
Godišnji finansijski plan uključuje plan i troškove prodaje, plan i troškove proizvodnje, plan i troškove nabavke, plan troškova istraživanja i razvoja, plan troškova administracije, plan kapitalnih ulaganja, plan novčanih tokova, plan finansiranja i planirani bilans stanja i uspeha.
Inicijalni plan je plan prodaje, on se bazira na dugoroćnom planiranju prodaje. Na bazi plana prodaje donosi se plan proizvodnje i troskovi proizvodnje. Plan proizvodnje je osnova za izradu plana nabavke i troškove nabavke. Svi ovi planovi su preliminarni parcijalni planovi, ali se oni objedinjuju u planirani bilans uspeha kao svodni izraz. Zato godišnji finansijski plan se naziva i svodnim finansijskim planom.
