Serijska industruijska proizvodnja je rezultat naglog razvoja nauke i tehnologije. Društveni odnosi su promenjeni i prilagođeni novim uslovima. Ekonomski interesi zauzimaju sve dominantniju poziciju, da bi danas postali odlučujući faktor u delanju čoveka. Kapital se odvojio iz sveukupnosti društvenog života i postao samom sebi cilj. Neophodnost oplođavanja kapitala nameće sve veću proizvodnju. Jedini ograničavajući faktor uvećanja profita je potrošnja.

Baš u tom delu lanca liberalnog kapitalizma, to jest u povećanju potrošnje, dizajn, a posebno industrijski dizajn, pronalazi svoju primenu. Odavno je prošlo vreme kada je proizvodnja zadovoljavala elementarne potrebe čoveka. Pojavila se industrija koja je ogromnim serijama svojih proizvoda višekratno mogla da zadovolji svaku od osnovnih potreba. Pitanje uposlenosti proizvodnih kapaciteta, koji još uvek progresivno rastu, sve više zavisi od stvaranja i izmišljanja novih potreba. Jedan od instrumenata za stvaranje novih potreba, a time i profita, je dizajn. Razvoj dizajna i njegov sve veći značaj je ekonomski uslovljen. Osnovni zahtev koji se pred dizajn danas postavlja je novac.

Jedan od načina uvećanja količine novca je i roba. Ulaže se u proizvodnju da bi se na kraju proizvodnog ciklusa prebrojao novac koji je sada veći od uloženog. Tehnološki razvoj industrije sve više udaljava čoveka od proizvodnje, tako da čovek-proizvođač sve više postaje čovek-potrošač. Kapital koji je nekada dovodio i preprodavao radnu snagu uvideo je neophodnost pridobijanja potrošača. Da bi ih pridobio, između ostalog, potreban je i odgovarajući dizajn za robu koja se nudi.