Свет се последњих година сусреће са озбиљним последица неконтролисаног економског развија, одсуства емаптије према својој животној окплини и осећаја супериорности на свим природим појавама и живим бићима. Већина светских лидера, како политичких тако и економских, не узима у обзир једну тврдњу која се манифестује у научним круговима. Земља је живи организам и ако је нападну она ће се бранити. У овом тренутну човек је инфекција која напада Земљу и ииако је јасно да немамо другу планету у „рукаву“ да смо далеко од холивудских галаксијских генерација, нерадо одустајемо од максмизирања профита и коришћења фосилних горвна, дрвећа, водних токова итд за производњу енергије иако постоји велики број алтернативних извора енергије који су потпуно обновљиви и чисти.

Већина одлука које се данас доносе а везане су за одрживи развој у директном су сукобу са профитабилним сектором и интересом мањине. Свест о значају економије која се заснива на одрживим ресурсима и еколошка свест расте, али је процес спор и према неким проценама неће биит довољан да поврати крхки природни баланс.

Географски информациони системи се један од технолошких алата који данас може имати значај утицај на успех стварања баланса између ових сектора. Циљ рада је да укаже на екологију као не само науку већ као науку од које зависи човеков опстанак, указујући тиме на озбиљност проблема које човек својим активностима преноси на своја поколења, што је исказано у првом поглављу рада.

Друго поглавље рада усресређено је на информационе системе и могућности којима информациони системи данас могу да помогну екологији. Очување животне средине и фактори који могу да утичу на њено очување морају константно бити праћени и прикупљани како би се у будућности формирала најбоља решења за подизање нивоа свести свих људских структура, а првенствено појединаца који ће својим поступцима подизати ниво свести читавог друштва.

Треће поглавље рада бави се географским информационим системима и могућностима које систем пружа екологији како у теорији тако и у пракси. Рад указује на то да је ГИС у окологији база коју је могуће надоградити осталим научно итраживачким методама чиме се добаја јаснија и прецизнија слика пређашњег, тренутног и будућег стања животне околине.