Film je iluzija stvarnosti… bilo da je reč o analognoj ili digitalnoj slici. Čovek je možda po prvi put u svojoj istoriji postao posmatrač "magičnih" moći automatizovanih mašina i digitalnih signala. Mada, vraćajući se kroz istoriju, u ovom radu, može se uvideti isti princip iluzije i u ranim počecima razvoja filma. Film je oduvek bio vezan za "tehničke mogućnosti" čoveka, ili drugačije rečeno za čovekov tehnološki napredak.

Svakako da je fascinantno koliko je filmska traka uznapredovala… više ne postoji, sada postoji kao binarani kod tj. kao dva broja 0 i 1. Da li se može reći, opažajući današnji digitalni svet da filmska umetnost počinje da bledi, da čovek u potpunosti postaje zavisan od računarskih tehnologija? Ne. Filmska umetnost, danas, dostiže svoj vrhunac. Film je "igračka" u rukama čitavog čovečanstva. Iz ove igre sa frejmovima nastaju dela koja predstavlju čoveka u njgovoj istinskoj formi, sa svim svojim karakternim manama i emocionalnom nestabilnošću. Svakodnevno na Internetu i televiziji možemo videti nove kreacije čovekove igre sa kamerom. Zato možemo reći da je film i dalje jedan od najznačajnijih umetničkih pravaca i prostor za čovekov ekspresionizam.