Etika od vajkada ima svoju ulogu u socijalnim i ekonomskim aspektima društva. Međutim poslovna etika se u velikoj meri promenila, bolje rečeno u odnosu na društvenu etiku gde se neke etičke norme nisu menjale od nastanka modernog društva. U kojoj se to meri promenila poslovna etika možda je najbolje opisati jednom rečju a to je informatička era, koja je postavila nove standarde etičnosti koji podrazumevaju poštovanje određenih kodeksa prema poslovnim parterima iako u velikom broju slučaja i ne upoznamo saradnika već se naša učtivnost mora prikazati telefonom, internetom itd.
Svakako ne treba zaboraviti poslovne etičke kodekse koje svakodnevno treba ispoštovati i koji, što ćemo videti u ovom radu, u velikoj meri zavise od kulturoloških aspekata i države sa kojom poslujemo ili u kojoj otvaramo filijalu. Način upoznavanja, odevanja, govora, izlaganja poziva na poslovnu večeru itd. su sve one tačke kojih se trebamo pridržavati i koje čine jedan etički univerzum.
Bankarstvo nije previše mlada grada ekonomije i kao takva ima svoje etičke kodekse koji se u velikoj meri ne razlikuju od ostalih, ali samim tim da mora da postoji veliko poštovanje, sigurnost i stabilnost zaposlenih i banke stvara potrebu za rigoroznijim etičkim kodeksima kako bi se kod klijenta stvorili isti osećaji sigurnosti i stabilnosti i samim tim pridobio klijent. Zašto je to tako, pa najbolje je samo reći novac. Danas je ta reč postala sinonim uspešnosti, moći pa čak i nečijeg intelekta, što u velikom broju slučaja dozvoljava mnogim licima da ‘’gaze’’ etičke norme i stavljaju sebe iznad ‘’običnog sveta’’. Samim tim, trebamo biti svesni koliki je značaj etičkog ponašanja, morala i društvenih pa čak i verskih normi koje održavaju društvo u odnosima kakvi danas jesu, jer bi se u suprotnom ovakav svet kakav poznajemo srušio u veoma kratkom roku.
Bankarstvo jeste specifična grana privrede time što je se bavi pozamljivanjem, čuvanjem, investiranjem tekućeg novca. Samim tim postoje mnoge etičke vrednosti koje se uvek ispituju i stavljaju na testiranje. Kao što smo videli u ovom radu postoje različita bankarstva, zavisno od toga da li su vezana za bogate ili siromašne, uspešne ili neuspešne, pojedince ili grupe, ali sve imaj isti cilj – zarada. Ono što smo jop uvideli jeste i da u različitim verskim zajednicama funkcionišu drugačiji etički kanoni, a opet u svakoj državi, zavisno od njene ekonomske moći, postoje različiti vrednosni sistemi i zahtevi.
Bankarstvo je doživelo velike prevrate u zadnjoj deceniji dvadesetog veka i taj proces traje i danas. Došlo je do promena u načinu poslovanja u odnosima s kupcima, tj nekada su kopcu dolazili kod banke sada banka dolazi kod njih. Takođe, bankama je danas jedna od pokretača i doprinost rešavanju problema koji nastaju u zajednici prezaduživanjem stanovništva. Na koji se to način reflektuje, je to, da se npr. kredit daje u okvirima realnih mogućnosti građana ‘’Toliko možete’’ a ne ‘’Ne možete toliko’’ što stvara predstavu o tome da se ni ide do maksimuma koji klijent može da dobije te samim tim zapadne u kreditnu krizu, već se prema društvenim mogućnostima, platom, stanjem u državi itd. određuje maksimalna visina opterećenja ili veličina kredita.
Etičke vrednosti bankarstva menjaju se svakodnevno, bolje rečeno, svakodnevno dolazi do priliva novih i svežih ideja koje pored toga što imaju za cilj ostvarenje profita, imaju i veoma ‘’uviđajne’’ kamate ili su pak vezana za ekološke vrednosti, što sve zajedno vezuje i učvršćuje ove ‘’pokrete’’ u bankarsku etiku.
Američko bankarstvo u poređenju sa npr. Engleskim bankarstvom nema ‘’klasične’’ banke za bogate, jer je zakonom uređeno da ne mogu poslovati pod takvim etičkim logom, jer bi to narušilo ‘’slobodnu i demokratsku’’ sliku američkog društva, ali sa druge strane banke mogu da ‘’opravdaju’’ dodatne troškove koje naplaćuju bogatim klijentima posebnim uslugama i posebnim cenovnikom. S druge strane ako pogledamo islamsko bankarstvo koje je pod ‘’vlašću’’ kurana i šerijatskih zakona, možemo zapaziti da je greh uzimati kamatu, ali je zato prihvatljivo finansiranje na principima zajedničkog ulaganja i deljenja profita i gubitka, odnosno finansiranja na bazi direktnog učešća u rizičnom kapitalu. Stoga se u islamskom bankarstvu i razvio koncept tzv. venture banking, gde prihod banke ne zavisi od unapred utvrđene kamate, nego od uspešnosti poslovanje kompanije u koju su plasirana sredstva.
Nastavak i proširenje granica bankarstva sigurno se može poduprediti alternativnim bankarstvo o čemu smo govorili u ovom radu i gde jasno možemo videti neke od inicijativa i oblika bankarstva koja se ne vezuju za klasično bankarstvo i nisu predodređene za ‘’svaku’’ klijentelu, a opet sa druge strane vidimo i ‘’jake’’ evropske zemlje čiji je društvo u odnosu na ostatak sveta ‘’savršeno’’ i gde je što zbog socijlane i ekonomske sigurnosti, što zbog načina življenja postoje i banke koje ne koriste realan novac već posluju sa stvarnom vrednošću klijenta, što je možda i jedan od budućih nosioca bankarstva i bankarske etike.
