Монументалност египатске цивилизације још увек запањује читав свет. Свакодневна ископавања, истраживања и налази само повећавају већ богату колекцију уметнина коју је ова цивилизација оставила иза себе. Хиљаде сликара, вајара, архитеката, аигажовано јеу току три миленијума дуж целог тока Нила, ти ствараоци дивовских и сјајних творевина, немају за нас скоро никад име. Њихово деловање припада сфери државних службеника, тесно везаних за анонимност, као што је случај и са стотинама хиљада занатлијских руку које су, камен по камен, тегобу за тегобом, остварили цео свет египатске уметности. Једна једина гробница може у појединостима да нам прича о вештини израде и сушења на сунцу опеке, клесања камена, служења столарским алаткама, сликарским умећима и свему ономе што се данас сматра уметношћу.
Египатска уметност се пре свега дефинише религиојом и влашћу фараона. Фараон као уѕвишено биће и сама интерпретација Бога представља предмет дивљења и величања кроз све форме уметности. Египатска уметност је пре свега симетрична и геометријски егзактна а опет са друге стране приказуе живот онакав какав јесте, животиње, птице, лов, риболов, рад на пољу итд.
Све касније цивилизације које су спознале спознале египатску уметност и њихове велелепне споменике остале су понизне пред овом цивилизацијом. Чак и антички грци и римљани прихватили су манифест ове цивилизације као равне себи инкорпорирајући и прихватајући Египат у свој својој раскоши.
Египатска уметност са својим јединственим изражајним стилом опстала је до данашњих дана. Уметнички свет, као и осталтак људске популације, доживљава Египат као колевку уметности и цивилизације. У својој форми египатска уметност је до данашњег дана остала јединствена у сфери уметности.
Египатску уметност је највоље посматрати са становишта старог Египћанина. Да би се разумела египатска уметност потребно је разумети заначај религиозних обичаја, владавине фараона и потребе за симетријом. Египатска уметност, према неим мишљењима, уопште није намењена визуланој перцепцији. Она има употребну функцију и нема потребе за визуланом лепотом коју краси грчка или римска уметност. Египатска уметност, према овом мишљењу никада ниије требала бити виђена. Најважнија уметничка достигнућа египатске цивилизације налазила су се далеко од очију људи у затвореним гробницама и подземним храмовима.
Ово нам указје да египатска уметност нема уметнички карактер у оном смиислу у којем данас видимо уметност. Сваки цртеж, статуа, слика или обрађени предмет имао је ритуалну намену. Зато су слике, цртежи и статуе усмере фронтално како би биле окренуте према нечему божанском или показујући у којем правцу треба гледати и шта обожавати.
Ипак и поред своје функционалне природе, египатска уметност представља једну од најважнијих заоставштина људске цивилизације. Својом једноставношћу, функционалношћу и пре свега симетријом, осликава склад тадашњег египатског друштва и показује да је управо склад и функционалност оно што је очувало ову цивилизацију више од 3 миленијума.
