Pitanjе razvoјa nacionalnih еkonomiјa danas, na počеtku XXI vеka u mnogomе је еvoluiralo i prеvazišlo tеoriјska razmatranja koјa su bila važеća u drugoј polovini prеthodnog vеka. Naimе, od nеkadašnjе tеoriје razvoјa zasnovanog na „prirodnim“ ograničеnjima u ostvarivanju visokih stopa rasta u dugom vrеmеnskom roku, na počеtku poslеdnjе dеcеniје 20. vеka uobličava sе danas važеći razvoјni koncеpt – koncеpt održivog razvoјa. Taј koncеpt zasnovan је na novoј tеoriјi rasta u čiјеm su cеntru primеnjеno znanjе i komplеks naučno-tеhnološkog razvoјa.  Cilj novih politika i mera koje je neophodno utvrditi jeste da se korist od rasta i razvoja moraju raširiti kroz sve delove društva: ovo podrazumeva pomoć ljudima kroz zapošljavanje, modernizaciju tržišta rada, pomoć porodicama kako bi se smanjilo „napuštanje“ dece iz školskog sistema (naročito srednješkolskog), ulaganje u razvoj veština i znanja za odrasle, promociju društveno odgovornog poslovanja i efikasne mere socijalne zaštite. Cilj je osposobiti i vratiti teško zapošljive kategorije stanovništva na tržište rada. Kroz mere aktivnog uključivanja (koje poseban akcenat stavlja na socijalnu ekonomiju), cena koju treba predvideti za podsticaje za zapošljavanje i obrazovanje siromašnih i isključenih građana mnogo je manja od cene stalnih i neodrživih davanja za socijalnu zaštitu.

Što se tiče pretpostavke da moramo da se borimo jedni protiv drugih da bismo preživeli, to je karakteristika konkurentskog društva koje se zasniva na mentalitetu "mi protiv njih" i time garantuje korupciju na svim nivoima. Mnogi tvrde da je "sistem slobodne trgovine" dobar, ali je on u modernom društvu izopačen zbog loše politike, pristrasnosti, spašavanja propalih privrednih subjekata...  Treba izvršiti prelaz od ovih ugnjetačkih ideala i da krenuti ka sistemu "dizajniranom" da podržava ljudska bića, umesto što ih primorava da se bore da bi preživeli. Pretpostavka da ljudima treba nagradni podsticaj da bi bilo šta radili je tužna i neverovatno negativno shvatanje naše vrste. Apsurdno je pretpostaviti da osoba mora da bude "strukturalno motivisana" ili "naterana" da bi nešto radila. Ova prisilna obaveza često stvara prirodnu pobunu u ljudima. Tako je i stvorena podela između "slobodnog" i "radnog" vremena. Oni koji podržavaju monetarni sistem (i tvrde da je on podsticajan), ne shvataju ovo i veruju da je lenjost urođena. U "novom" održivom društvu ljudi bi pratili da prate svoja interesovanja i ne bi radili da bi bili "plaćeni", već da bi svojim doprinosom pomogli i sebi i drugima. Nagrada bi bila dobrobit duštva, a ono bi zauzvrat povećavalo lično blagostanje svakoga od nas. To više stanje svesti je ono što treba da dosegnemo.