Budućnost je tu, može se zaključiti na kraju rada. Sagledavajući digitalni film ili video kao jednu, realno bliku prošlost, neverovatno je kojom brzinom napreduje ovaj segment inžinjerstva i nauke. Do pre nekoliko godina imali smo digitalni video format koji je bio glomazan, nezgrapan i kompikovan za obradu, dok danas ove video zapise pregledamo na mobilnim telefonima, snimamo iste, samostalno ih montiramo i delimo u društvenim tokovima.  

Treba takođe reći da je digitalni zapis u mnogome uticao na društvene tokove, na industiju, medije i obrazovanje. Digitalni film je našao svoju primenu naročito na Inernetu, gde postoji ogroman broj sajtova, strainca  i društveih foruma posvećnih digitalnom filmu a jedan od najpoznatijih sajtova jeste YouTube, na koje se dnevno preegleda nekoliko miliona digitalnih video zapisa.

Još jedna od značajnih zasluga digitalnog filma jeste spašavanje analognog filma od propadanja i zaborava. Upravo je dugotrajna otpornost filma jedan od njegovih najvećih problema. Kako vreme prolazi, celuloidna traka postaje krta, pa se film sve više i sve lakše oštećuje. Još bitnije, stara celuloza prestaje da zadržava azotnu kiselinu, koja se prvo izdvaja sa trake, a zatim postepeno pretvara film u zapaljivu kašu, pa i gas, što veoma lako dovodi do požara. Propuštanjem traka kroz sisteme za digitalizaciju i restauraciju, analogno postaje digitalno, te samim tim njegov smeštanje i čuvanje je značajno jednostavnije i jeftinije. Na kraju treba reći da je jedno sigurno, živimo u eri digitalnog filma.