Devizno tržište predstavlja deo finansijskog tržišta na kome se kupuju i prodaju strana sredstva plaćanja, usklađuje ponuda i tražnja, utvrđuje devizni kurs u okviru intervencionističkih tačaka i upravlja deviznim nacionalnim rezervama. Takođe devizno tržište možemo definisati kao segment finansijskog tržišta na kome dolazi do susretanja ponude i tražnje za devizama. Devizno tržište ima veliki značaj u finansijskom sistemu jedne zemlje. Ono predstavlja vezu nacionalne privrede sa međunarodnim okruženjem. Osnovna svrha postojanja ovog segmenta finansijskog tržišta je između ostalog da omogući nesmetano obavljanje međunarodnog platnog prometa i održavanje međunarodne likvidnosti zemlje Na deviznim tržištima se obavlja više vrsta poslova kao davanje i uzimanje međubankarskih deviznih depozita, što spada u red starijih deviznih poslova, kupovina i prodaja deviza, koja se realizuje iz različitih motiva: obavljanje međunarodnih plaćanja, održanje likvidnosti, radi ostvarivanja zarade i tome slično i poslovi u vezi odbrane od deviznog rizika, koji se vezuju za čitav niz finansijskih inovacija na svetskim finansijskim tržištima, gde se prvenstveno misli na svop aranžmane, devizne opcije, forvord i fjučers ugovore.
Devizni kurs predstavlja cenu strane valute u domaćem novcu (indirektno kotiranje), odnosno cenu domaće valute u stranoj (direktno kotiranje), koja zavisi, prvo, od odnosa kupovne snage (vrednosti) domaćeg novca i valute u kojoj se ovaj meri i, drugo, od efektivne ponude i tražnje strane valute. Kod zlatnog standarda je objektivna intervalutna vrednost novca, odnosno osnova valutnog pariteta ili deviznog kursa bila je količina zlata koju je sadržavala ili predstavljala svaka nacionalna novčana jedinica. To znači da je odnos vrednosti dve valute bio predstavljen odnosom količine zlata, tj. odnosom kovničkih stopa - što je intervalutni zlatni paritet. Devizni kurs ima jednu od najznačajnijih uloga na tokove u međunarodnoj razmeni, na formiranje cena po kojima se vrši ta međunarodna razmena, na deformaciju odnosa između cena. Da bi domaća valuta mogla sa uspehom da vrši funkciju mere vrednosti potrebno je realno utvrditi njen paritet i to na nivou na kojem bi devizni kurs mogao nesmetano da funkcioniše. Formiraja se na deviznom tržištu pod uticajem ponude i tražnje deviza, koje odražavaju stanje platnog bilansa. Deficit platnog bilansa znači da je tražnja deviza veća od ponude, a suficit da je veća ponuda deviza.
Istraživanja zasnovana na zvaničnoj klasifikaciji MMF-a prema notifikaciji samih zemalja članica MMF-u su pokazala da postoji jaka veza između fiksnog deviznog kursa i niske stope inflacije. Ipak, i tu su se pokazale razlike zavisno od toga da li je zemlja u praksi podržavala fiksnost deviznog kursa. Očigledno je da je stabilnost deviznog kursa bila rezultat kompletne makroekonomske politike, a ne samo izbora režima deviznog kursa. Primetno je da fiksni devizni kurs igra ulogu psihološkog sidra u borbi protiv inflacije, dok mu je osnovni nedostatak, u slučaju opstajanja inflacije, izvozna konkurentnost. Upravo zbog toga su tokom osamdesetih i početkom devedesetih bili izrazito popularni prelazni režimi deviznog kursa, kao što su meka kontrola, režim pokretnih pariteta i fleksibilno rukovođeni intervalni režim. Tada je izgledalo da ovi režimi najbolje uravnotežuju konfliktne ciljeve – borbu sa inflacionim očekivanjima i očuvanje izvozne konkurentnosti.
Takve nalaze su potvrdila i savremena istraživanja zasnovana na najnovijoj klasifikaciji režima deviznog kursa MMF-a prema onome šta zemlja stvarno radi na polju deviznog kursa. Ipak, i ovde su se pokazale određene razlike po pojedinim grupama zemalja. Naime, dok je za razvijene tržišne privrede i zemlje koje su na ubrzanom putu integracije u međunarodno finansijsko tržište, plivajući devizni kurs pokazao superiorne performanse, pokazalo se da kod zemalja u razvoju koje su slabo izložene međunarodnim kapitalnim kretanjima, relativno rigidni režimi – kontrole i prelazna fleksibilnost – mogu pojačati kredibilitet politike i, samim tim, pomoći u postizanju niske inflacije uz relativno male troškove u vidu izgubljenog rasta, većih oscilacija u privrednom rastu, ili češćih valutnih kriza.