Ako bi smo se ugledali na reklamne spotove o penzionisanju penzija izgleda kao šetnja po plaži dve starije ljudske prilike koje se drže za ruke, ne obraćajući pažnju ni na kakva dešavanja oko njih a i zašto bi? Oni su u penziji.

Ali ovakva slika koja se može često videti u nekim reklamnim porukama nije ono što realnost donosi.

Prestanak radnog odnosa može da ostavi značajan osećaj gubitka. Penzioneri često ostaju iznenađeni trenutnim stanjem, gube svoj identitet ne mogu ponovo da se povežu sa društvom, vode nezdrav, neaktivan i neproduktivan život.

Ovi problemi postaju sve opipljiviji kako raste broj godina, suočavanjem sa sve većim zdravstvenim problemima i gubitkom svoje samostalnosti, smanjanjem broj prijatelja ili gubitkom supružnika. Sa tako velikim brojem promena u životu nije ni čudo što se javlja veliki broj depresivnih penzionera koji sve češće sebi oduzimaju život.

Kada je penzionisenje još teže? Kada su u potanju rukovodioci tj. ljudi sa velikom količinom moći. Gubitak te moći, koji se javlja penzionisanjem, ostavlja dalekosežne posledice po njih. Zato ne treba da čudi što sve veći broj ljidi pred penziju ne želi da napusti svoje radno mesto, bolje rečeno čine sve što je u njihovoj moći da zadrže tu poziciju što duže. Iz tog razloga postoji realna potreba za stvaranje novog sistema prelaska iz radnog odnosu u stanje penzionisane osobe.

Penzionisanje predstavlja jedan od najznačjnijih aspekata čovekovog života. Može se reći da većina ljudi radi kako bi ostvarila određenu finansijsku sigurnost za period nakon rada, tj kako bi mogli da žive nakon perioda kada telo i um više nisu sposobni za rad.

Međutim pored finansija postoje i mnogi drugi parametri koji predstavljaju problem pri penzionisanju. Ovim prelazom ljudi često gube svoje društvene pozicije, gube kontakt sa društvom, ne nalaze sebe van poslovnih aktivnosti, žale za stvarima koje nisu ostvarili za vreme svoje poslovne karijere te samim tim iako finansijki obezbeđeni ne uživaju u svojoj penziji.

Iz tog razloga sve veći broj kompanija formira nove strategije penzionisanja. Ove strategije se formiranju tako da se u prelaznom periodu zaposlenom umanju broj radnih dana u nedelji, ili se pak uključuje u “manje važne” aktivnosti kako bi zaposleni ima više slobodnog vremena da bi se nakon zvaničnog penzionisanja isti zaposleni i dalje zadržao u okvirima preduzeća kao konsultatn ili savetnik te se na taj način privikao na puno slobodno vreme u određenom prihvatnjivom vremenskom roku.