Tehnološki napreda čovečanstva u zantnoj meri je promeni okoličinu protoka informacija i odnos čoveka prema relacijama koje mogu nastati prikupljanjem, analiziranjem i primenom podataka. Informacija je od razvoja čoveka kao svesnog bića imala nemerljiv značaj. Prenos znanja i iskustava sa generacije na generaciju predstavlja jedan od osnovnih vidova prenosa informacija koje su presudne za opstanak bilo koje vrste. Razvojem čovekovog društva povećava se i potreba za količinom informacija tj. sve veća količina informacija zahteva od čoveka da iznađu nove načine efikasnijeg i bržeg prenosa informacija.
Razvojem informacionih tehnologija a pre svega računara protok informacija postaje značajno brži kao i pristup istim. Primena računara i wegove mogućnosti dovode do stvaranja informacionih sistema. Informacioni sistemi se definušu kao sistemi koji koriste hardverske resure, softvere i ljudske resurse radi sprovođenja aktivnosti ulaza, izlaza, memorisanja i kontrole, a koje treba da transformišu resurse podataka u informacione proizvode. (Leksikon menaždmenta, 1993)
Da bi se ovakav sistem mogao koristiti, ili bolje rečeno da bi uopšte postojao potrebno je da postoje baze podataka. Baza podataka je, kako i sam naziv kaže, organizovan skup podataka a Podatak je, t neprotumačeni niz simbola ili znakova koji opisuje karakteristike (obeležja) stanja objekata ili uopšte promena u realnom sistemu sa ciljem kasnijeg korišćenja i/ili obrade, a obuhvata se u formi pogodnoj za memorisanje i prenos. (Perković T., 2001) Baze podataka nam služe da iz prikupljenih podatak izvučemo informacije koje tražimo na upit i koje su korisniku od koristi.
Geografski informacioni sistemi upravo prestavljaju najbolji prikaz primene baze podataka i infromacionih sistema korišćenjem savremenih tehnoloških dostugnuća čovečanstva. Iz tog razloga uvodi deo rada biće usresređen na Geografske informacione sisteme sa ciljem da se ukaže na njihove karakteristike i primenu, dok će nastavak rada biti posvećen bazi podataka, karekteristikama, modelima i organizaciji.
Naravno postoje usko definisani informacioni sistemi koji koriste bazu podataka sa pažljivo pohranjenim podacima kako bi se postigli najoptimalniji rezultati ili pak sistemi kao GIS koji imaju potrebu za podacima koji sadrže video i audio materijaj, globalno pozicioniranje, slike, mape itd. Ono što je bitno za korisnika jeste da na upit može da dobije informacije o tome gde se trenutno nalazi ili pak da dobije informacije o putanji vozila, kao što se videlo iz primera u radu.
Savremeno tehnološko društvo je, može se reći, u dubokoj korelaciji sa bazama podatka i i uzbog trenutne zavisnosti čoveka od informacija pohranjenihi u baze podataka, kompanije, država a i pojedinici čine velike napore za svaranje rezervnih kopija postojećih baza podataka, njihove sladištenje i očuvanje jer ovi sistemi danas često mogu biti napadnuti od strane lica koji žele da ih iskorist eza svoju dobit.