1. Uvod
Napredak nauke u poslednje dve decenije doveo je do brzih promena u svim sverama društveno ekonomskog života. Najistaknutije promene dešavaju u se u svetu industrije, gde su računari i roboti zamenili ljudske reke i umove, olakšali proces proizvodnje i doveli do značajnog ubrzanja procesa proizvodnje.
No, nijedan proizvodni proces ne može se početi bez osnovnih sirovina ili prostora za odlaganje gotovih proizvod do trenutka preuzimanja istih. Veliki broj proizvod ima i potrebu "ležanja" kako bi dobilo na vrednosti npr. sirevi, vina itd. te samim tim postoji i potreba za efikasnim sistemom skladištenja i konstantne kontrole istog.
Možda je najveći uticaj na razvoj savremenih skladišnih sistema imao Tojotin sistem Just in time proizvodnj, koji je sam po sebi "tražio" efikasan sistem dostave materijala kao i sistem skladištenja gotovih proizvoda. U svakom drugom slučaju ovaj sistem nije mogao da funkcioniše.
Sam sistem skladištenja, star je koliko i bilo koji proces proizvodnje. Ljudi su oduvek imali potrebu da "čuvaju" robu, samo što je to danas na potpuno drugačijem nivou. Savremene skladišne sisteme danas definišu mnogobrojni procesi, među kojima je preuzimanje, razvrstavanje, sortiranje, upravljanje i sortiranje robe. Najznaajniji sistemi skladištenja danas vezani su sistem paleta, međutim ne zaostaju ni regalni ni trakasti sistemi skladištenja.
2. Skladišni sistemi
Tokom poslednjih nekoliko decenija skladišni sistmi doživeli su značajne promene koje su uslovnljene velikim brojem faktora, a među najznačajnijih jeste ubrzavanje tržišnih procesa, globalizacija poslovanja, razvoj računara i sve veća potreba za efikasnim postupkom inputa i outputa sirovina i roba.
Govoroti o savremenim skaldišnim sistemima a ne pomenuti značaj Just in time proizvodnje je neprihvatljivo. Po rečima tvorca ove proizvodnje Just-in-time'' je mnogo više od sistema za smanjenje skladišta mnogo više trebovao materijal prema stvamim potrebama, to je mnogo više od modemizovanja fabrike itd. Jednostavno to je sistem u kojem sve stiže kad treba i nema mesta za gomilanje roba. Samim tim zastareli sistemi skladištenja morali su biti prevaziđeni a skaldišta nisu više bila mesta za odlaganje robe, već mesta za trenutno pozicioniranje roba.
Skladišni sistemi su poslednjih godina znatno modifikovani, spajani sa maloprodajnih objektima i skladišta kod kojih je krajnji proizvod namenjen prodaji izložen na donjim policama, a paletizovani na gornjim. Veliki prozvođači i izvoznici počeli su da koriste regionalna skladišta kao distributivne tačke razvoja maloprodajnih objekata sa povoljnijim cenama, takozvanih outlet‑a, što se povoljno odrazilo na odnos proizvedene i prodate robe, a kupcima je omogućilo pristup dobrima istog kvaliteta po nižim cenama.
„Poslednja reč“ kada su sistemi upravljanja i tipovi skladišta u pitanju su cross‑docking (slika 1) i reverse‑logistics skladišta koja podrazumevaju distributivne centre kroz koje roba samo prolazi bez dužeg (a ponekad i bez ikakvog) zadržavanja, ili se vraća od kupca proizvođaču na recikliranje.[1]
3. Automatski skladišni sistemi
Napredkom privrednih sistema moralo se napredovati i na planu skladištenja roba i sirovina kako bi se ispratio proivzodni proces. Automatizacija je, kao i u industriji, preuzela veliku ulogu u ovom procesu. Jedna od odlika automatizovanih procesa skladištenja jeste i veoma mala i nikakva uključenost čoveka u direktne kontakte sa robom ili sirovinama, što je u nekim slučajevima od vitalnog značaja za očuvanje kvaliteta robe. Sa druge strane automatizovani sistemi imaju i svoja ograničenja koja se najčešće odnose na skaldišta koja imaju potrebu za niskim temepraturama kako bi se održala roba, mada se situacija znatno menja uz zarvoj nauke i iznalaženje novih materijala čije osobine nisu limitirane temperaturnim razlikama.
Automatski skladišni sistemi sastoje se od niza računarski kontrolisanih sistema za uskladištenje i povlačenje robe iz prethodno definisanih zaliha. Ovi sistemi naročito su pogodni za skladišta sa velikim prometom robe i ograničenim skladišnim prostorom. Prvi sistemi pojavili su se tokom sedamdesetih godina, prateći razvoj računarskih sistema koji upravljaju celokupnim procesom.[2]
Kompletan proces skladištenja i preuzimanja robe u atuomatizovanim skladištima obavlja računar uz pomoć automatizovanih vozila, kranova i pkretnih traka. Računa ima vertikalnu i horizontalnu šemu koja mu omogućava "saznanje" o količini robe koja se nalazi u skladištu, mestu određene robe, datumu proizvodnje itd. tj moguće je vršiti podešavanja prema potrebama preduzeća.
Efikasan automatski sistem omogućava kompanijama da smanje troškove umanjenjem broja nepotrebnih delova i proizvoda u skladištu i poboljšaju organizaciju sadržaja skladišta. Prostor je bolje iskorišćen jer su redovi između paleta uži, roba je gušće raspoređena, a moguće je i složiti robu u skladištu na takav način da proizvodi koji se najbolje prodaju budu grupisani na najpristupačnijoj lokaciji.[3]
Automatizacija skladišta umanjuje potrebu za radnom snagom ili je u potpunosti odstranjuje (slika 2) što ima za efekat umanjenje troškova skladištenja i ubrzavanje čitavog procesa. Zvog povezanosti sa računarskim sistemom moguće je vršiti praćenje stanja u skladištu preko računarske arhive i na taj način na vreme obezbeđivati organizacione i proizvodne procese kako ne bi došlo do prezasićenja stanja ili obratno.
Automtizovana sklasišta danas imaju veliki broj različitih sistema ili kompinaciju sistema kojima se vrši prepoznavanje roba. Koriste se bar kodovi ili odgovarajuće oznake firme, ili se proces obavlja glasovnim naredbama radnika.
Automatizovani sistemi se generalno mogu podeliti u dve grupe. Prva grupa se odnosi na skladištenje paleta, dok se druga, nazvana Miniload bavi skladištenjem kutija.
3.1. Skladištenje paleta
Glavni elemenat kod automatizovanog skladištenja paleta jeste kranska dizalica ili skladišna dizalica (slika 3). Ove dizalice imaju tri vrste kretanja, uzdužno vertikalno i po dubini, što im omogućava pristup kompletnom skladištu.
Njihova vertiklana i horizontalna brzina i njihovo automatizovana dejstvo utrostručuje kapacitet vađenja paleta i rukovanja sa njima. Još jedan elemenat automatizovanog procesa je konvejer sistem koji predstavlja idealnu kombinaciju između efikasnosti skladišne dizalice i unosa, otpreme i vođenja procesa opterećenih jedinica. Svim operacijama i pokretima se upravlja od strane rukovodećeg softvera. Glavni cilj sistema za upravljanje je kontrola, koordiniranje i upravljanje svim procesima koji se odvijaju u skladištu na osnovu informacija dobivenih od kontrolnog računara.[4]
Prednosti
- Automatizacija ulaznih i izlaznih operacija proizvoda
- Eliminiše ručne greške
- Kontrola i dopuna inventara
- Softver za rukovođenje upravlja i reguliše svim operacijama koje se odvijaju u skladištu.
- Ekonomija troškova rada
- Ukupna bezbednost osoblja
- Maksimalno iskorišćeni prostor[5]
3.2. Miniload
Za razliku od paletnog sistema ovaj sistem je usresređen na rukovanje kutijama. Ovaj sistem obuhvata veći broj regala, dizalica i softvera za upravljenje skladištem.
Ovaj sistem omogućava direktan pristup operativnom delu, na kojem zaposleni može da zatraži određeni proizvod koji mu se iz regala "donosi" u kontejneru (kutiji) (slika 4). Kada je posao završen ,kutija se vraća do skladišne dizalice koja je zatim stavlja u regale. Ceo sistem se kontoliše pomoću skladišnog sistema za upravljanje koji registruje položaj svih artikala u magacinu i održava svakodnevni inventar.[7]
Prednosti sistema
- Automatizacija ulaznih i izlaznih operacija proizvoda
- Eliminiše manuelne greške
- Kontroliše i ažurira inventar
- Povećava kapacitet servisa za klijente[8]
3.3. Sistemi upravljanja
Na kraju treba pomenuti najvažniji detalj čitavog automatizovanog skladišta a to je softver kojim se vrši upravljanje skladištom. Ovaj sistem upravlja prevozom i skladištenjem dobara tj. prijem, prevoz, skladištenje i dopremanje do krajnjeg gotovih proizvoda.
Ovi sistemi nastoje da ekonomičnim upravljanjem optimizuju iskorišćenje raspoloživog prostora magacina što se postiže pomnim praćenjem toka robe kroz isti. Bliska saradnja sistema sa rešenjima za automatsku digitalnu identifikaciju proizvoda kao što su skeneri bar-kodova, mobilni računari i čitači RFID čipova se podrazumeva u ovom okruženju. Softverski sistemi za upravljanje skladištima dostupni su na u raznim formama, od nezavisnih sistema sve do modula pravljenih za integraciju u već postojeći ERP softver. Zavisno od veličine organizacije, sistemi mogu biti vrlo jednostavni kao što je obična lista koje se osvežava po potrebi, ali i vrlo složeni, što ćemo videti kada se pozabavimo namenski napisanim softverom za upravljanje složenim skladišnim sistemima.[9]
4. Zaključak
Sagledavajući informacije i podatke koji su uneti u rad može se uvideti da je skaldištenje roba veoma značajn iskorak ka napretku preduzeća. Svaki dobro uređen sistem skladištenja u velikoj meri olakšava poslovne procese preduzeća. Međutim treba istaći da postoji veliki broj sistema skladištenja roba, a najvažnije je istaći da svako preduzeće treba da prilagodi sistem skladištenja svojim potrebama kako bi se ostvarili najbolji rezultati.
Ako sagledamo proces proivzdnje npr. sireva i proizvodnje računarskih komponetni, sisitem skladištenja ove dve robe može biti na potpuno istom sistemu ali funkcioniše u vrugačijim temperaturnim uslovima i vremenskom roku isporuke, što opet govori o potrebi prilagođavanja skladišta prooizvodnim procesima.
Današnji automatizovani sistemi skladištenja predstavlju poslednje tehnološke inovacije sa stalnom potrebom za daljim unapređivanjem i ubrazvanjem procesa inputa i outputa. Naravno preduzeća su shvatila značaj ovakvih sistema, te u sklopu skladišta otvaraju maloprodajne centre za svoje proizvode te na taj način iskorištavaju mogućnosti ovih sistema za direktan kontakt sa potrošačima.
[1] http://pc.pcpress.rs/arhiva/tekst.asp?broj=204&tekstID=11093
[2] http://pc.pcpress.rs/arhiva/tekst.asp?broj=204&tekstID=11093
[3] http://pc.pcpress.rs/arhiva/tekst.asp?broj=204&tekstID=11093
[4] http://www.storactlog.com/sr/products/Automated-Warehouse-Systems
[5] http://www.storactlog.com/sr/products/Automated-Warehouse-Systems
[6] Isto.
[7] Antić A., Transportno skaldišni sistemi, AFTS Predavanja, preuzeto sa: (http://www.dpm.ftn.uns.ac.rs/dokumenti/Antic/Transportno skladišni sistemi u AFTS (Antic - predavanja).pdf)
[8] http://www.storactlog.com/sr/products/Automated-Warehouse-Systems
[9] http://pc.pcpress.rs/arhiva/tekst.asp?broj=204&tekstID=11093