Agregatna tražnja je ukupna količina proizvoda koja se traži u datoj privredi u određenom vremenskom periodu. Agregatna tražnja izračunava ukupnu planiranupotrošnju, odnosno predstavlja tražnju dobara namenjenih privatnoj potrošnji, investicijama, potrošnji države ineto izvozu. Agregatna tražnja je, najpre, uslovljena obimom dohotka društva. Ukoliko je ovaj obim dat, osnovna determinanta agregatne tražnje je nivo cena. Ukoliko je nivo cena viši, utoliko je agregatna tražnja niža. Na obimagregatne tražnje uticade takozva ne varijable ekonomske politike, odnosno monetarna politika i fiskalna politika države. Poseban naglasak na jednu od ovadva instrumenta ekonomske politike diferencira kejnzijanizam od monetarizma; prvi naglašava značaj fiskalnepolitike u stimulisanju agragatne tražnje, a drugi značaj monetarne politike. Uticaj tzv. egzogenih varijabli takođemože menjati obim agregatne tražnje. To su faktori koji imaju nezavisno kretanje od agregatne ponude i tražnje: ratovi; eksterni ekonomski šokovi; pozitine promene u efektu bogatstva; tehnološke revolucije, koje imaju za posledicu povedanje obima investiranja,rast inostrane tražnje i dr. Potrošnja stanovništva je trošenje raspoloživog dohotka na finalne proizvode i usluge. Agregatni obim potrošnjezaviside od ukupnog raspoloživog realnog dohotka stanovništva. Autonomna potrošnja je potrošnja pri vedpomenutom nultom nivou dohotka. Naime, može se pretpostaviti da postoji određeni nivo društvenog dohotka nakome je planirana potrošnja jednaka dohotku. Ako je nivo dohotka vedi od ove tačke preloma, stanovništvo kaocelina oseda se dovoljno bogatim da štedi deo dohotka. Ako je nivo dohotka ispod te tačke, stanovništvo kolektivnotroši više nego što iznosi dohodak kojim raspolaže. Drugi deo potrošnje uslovljen je ras tom dohotka, ali tempo rasta ovog dela potrošnje uvek je manji od tempa rasta dohotka. On se naziva indukovana potrošnja i meri se odnosom promene potrošnje i promene dohotka.
Veliki broj faktora utiče na odluke domaćinstava o tome da li će svoj dohodak potrošiti ili uštedeti. Prema statističkim podacima može se uočiti da se s promenom visine raspoloživog dohotka menja i učešće pojedinih kategorija izdataka u ukupnom dohotku. Domaćinstva koja imaju niži dohodak većim delom ga troše za zadovoljenje osnovnih životnih potreba (hrana, smeštaj). Međutim kada dođe do rasta dohotka, udeo troškova za zadovoljenje osnovnih potreba se smanjuje. Istovremeno raste učešće izdataka za rekreaciju, luksuznu potrošnju. Na kraju, kada dohodak pređe određeni nivo, sve potrebe su zadovoljene, domaćinstva počinju da štede. Nivo štednje određen je prevashodno nivoom raspoloživog dohotka.
