Administrativni model donošenja odluka opisuje na koji način menadžer donosi odluke u teškoj situaciji, kao što odluke koje nisu programirane, nesigurne i dvoslislene. Mnoge odluke koje menadžeri donose nije moguće programirati tako da je moguće ostvariri bilo kakvu procenu. Menadžeri ne mogu da donesu ekonomski racionalnu odluku i kad bi to hteli.

........

Poslovni svet i tržište današnjice predstavlja veoma turbulnentu  sredinu u kojoj je potrebno donosiiti brze, efikasne i kvalitetne odlluke. Većina menadžera danas nema vremena da analizira moguća rešenja određenog problema do detalja. Tržište je globalno, promenjivo, konstantno evoulira, menja se i predstavlja nedokučivu masi informacija koji ni savremeni megaračunari ne mogu da obrade a sirugno ne i pojedinac. Međutim za razliku od računara i savremenih tehnolokih dostignuća čovek - menadžer, ima sposobnost da vodi svoj prethodnim iskustvima i instiktima. Ovakav model dnošenja odluka koji se karakteriše sa dve osnovne kaluzule tj. ograničena racionalnost i zadovoljavajuća odluka naziva se administrativni model  i ne bavi se formulacijom načina do donošenja odluka u teškim, kriznim i sičnim situacijama već samo objašnjava postojanje ovnog načina donošenja odluka. Može se reći da ne postoji jedinstvena formula na koji način se donose ovakve odluke, svaka osoba to radi na sebi svojstven način, ali se može reći da je administrativni model vezan za iskustvo onoga ko donosi odluku. Iskusni spasilac koji treba da pomogne licu koje visi iznad autoputa okačen o znakove na nadvožnjaku, neće imati vremena da razmišlja o tome šta je najbolje da uradi u tom trenutku i kako osobi da spasi život, odabraće najbolje rešenje, jer će doneti odlluku na osnovu svog pređašnjeg iskustva spašavanja osoba i istim ili sličnim situacijama. Na isti  način će i vatrogasti sagledati kako izgleda požar, kojeg je intenziteta, snage itd i doneti pravu odluku odmah jer su poučeni predhodnim iskustvima i prepoznaju šemu kojom se požar manifestuje.

Psiholozi ovo smatraju reakcijom podsvesti. U podsvesti se gomilaju podaci koje osoba svesno ili nesvesno prikuplja. Kada podsvest prepozna određenu šemu po kojoj se dešava određeni događaj, dolazi do  “izbijanja” tog šamblona u svest i do intuitivnog donošenja odlluke. Sagledano sa tog aspekta možemo se reći da je znanje koje se stiče tokom obrazovanja veoma važno za početni rad ali je konretna manifestacija aktivnosti i iskustvo koje se stiče kroz rad značajno važnije.

..........

Svaka aktivnost menadžera u organizaciji započinje odlukom. Pošto je opstanak i razvoj organizacije krajnji cilj menadžerske aktivnosti, to je i odluka menadžera programirana konstitucijom nervnog sistema u obliku intuicije. Proces donošenja odluka u menadžmentu se obavlja u realnim situacijama i sastoji se iz niza racionalnih elemenata i postupaka.

U cilju maksimizacije rezultata u postizanju ciljeva organizacije, menadžeri se često služe primenom naučne analize, matematičko – statističkim i logičkim metodama i modelima u procesu donošenja odluka. Najzad, bez obzira da li je nosilac odluke menadžer ili grupa, proces donošenja odluka u menadžmentu pri manjem ili većem stepenu nezavisnosti i rizika.[1]

Kod rešavanja problema o kome menadžer ima kompletne podatke tj. problem je jasno definisan i poznati su svi elementi od uticaja na odluku, menadžer je u situaciji da izabere optimalnu alternativu, onosno onu koja najbrže vodi do ostvarenja cilja. Ovakva vrsta donošenja odluka predstavlja determinističko odlučivanje koje je u praksi menadžera retko. Menadžer donosi odluke u ''nesigurnom okruženju'' pri manjem ili većem stepenu rizika. U takvim uslovima, poznavanje mogućnosti i posledica je ograničeno. Menadžer bira ''zadovoljavajuću'' alternativu,[2] jer samo sa određenom verovatnoćom može predviveti koja će od alternativa dovesti najbliže do ostvarenja cilja. S obzirom da menadžer najčešće u svojoj praksi donosi odluke pri neizvesnosti, ovakav vid odlučivanja je dominantan oblik odlučivanja u menadžmentu.

^[1] Čupić M., Tummala V.M.: Savremeno odlučivanje – metoda i primena, Naučna knjiga, Beograd, 1991.

[2] Čupić M., Odličivanje - formalni pristup, FON, Beograd, 2001.