Međunarodna trgovina ili razmena je privredna aktivnost koja podrazumeva razmenu robe, usluga i proizvoda ljudskog duha (intelektualne svojine) koja se obavlja između preduzeća iz različitih država. To je aktivnost u svetskoj privredi sa najvećim stopama rasta od 1945. godine do današnjih dana. Ovaj dinamičan rast je uticao da ova aktivnost poveća svoje učešće u svetskoj privredi i postane njen najznačajniji deo. Ako međunarodnu ekonomsku aktivnost posmatramo sa aspekta jedne države, onda je relevantan termin spoljna trgovina, koja podrazumeva ”ukupan promet koji jedna zemlja obavlja s inostranstvom u domenu robe i usluga”[1]
Značaj međunarodne trgovine ili razmene za preduzeća je rastao tokom vremena. I dok su države u prošlosti bile orijentisane na domaće tržište (autarkičan razvoj), dostizanje granica rasta u okviru nacionalnog tržišta je uslovilo da se posluje na međunarodnom tržištu. Preduzeća su kao ciljna tržišta prvo posmatrala nacionalno tržište, kasnije međunarodno tržište, dok je sada to svetsko (globalno) tržište.
Međunarodna trgovina i međunarodni trgovinski odnosi naročito su dobili na značaju u savremenim tržišnim uslovima u procesu globalizacije kako ekonomskog tako i političkog sistema. Proširenje razmene između zemalja nužno dovodi do specijalizacije pojedinca, preduzeća i na kraju zemalja. Nužnost razmene između zemalja uslovljena je velikim brojem faktora, a kada se uzme u obzir početak globalizacije onda se može zaključiti da se u prirodna bogatstva osnovni uzrok međunarodne razmene i specijalizacije.[2]
Bitna karakteristika savremenih trgovinskih tokova je značajan porast broja regionalnih integracija u vidu zona slobodne trgovine. Zona slobodne trgovine podrazumeva ugovorni odnos dve ili više zemalja, na bilateralnoj ili multilateralnoj osnovi, kojim se ukidaju carine i smanjuju necarisnke barijere. Svetska trgovina raste dva puta brže od od bruto društvenog proizvoda što implicira da inostrani proizvodi i usluge postaju sve sve značajniji za životni standard potrošača u sve većem broju zemalja u savremenom svetu.
[1] “Ekonomska i poslovna enciklopedija”, Savremena Administracija, Beograd, 1994.
[2] Beslać M. , Petković T. „Međunarodna ekonomija i finansije“, Čačak, 2008.