Strategija predstavlja veštinu ratovanja, pa u tom kontekstu ono predstavlja određivanje pravaca i načina napada, ali i uspostavljanje određenih odnosa sa relevantnim grupama posle pobede.
Možemo reći da su 2 glavne aktivnosti strategija: planiranje i delovanje. Na osnovu toga sama strategija u sebi sadrži 2 bitna aspekta :
-priprema odluka ( planska komponenta ) i
-sprovođenje odluka ( akciona komponenta ).
Može se reći da je osnovni razlog zašto se danas strategije toliko izučavaju u korporacijama, taj što današnji konkurenti nisu u miroljubivom odnosu, već naprotiv u stanju rata. U takvim uslovima strategija predstavlja osnovni način da se uspostavi odnos između preduzeća i njegovog okruženja. Uspostavljanje ovog odnosa sa druge strane je neophodno jer današnja preduzeća posluju u vrlo dinamičnom i turbulentnom okruženju pa stoga kako bi opstala u njemu i uspešno poslovala, nikako ne smeju da ga ignorišu.
Strategija preduzeća je njegova ideja vodilja za ostvarenje jedinstvene pozicije tj. Konkurentske prednosti na izabranom tržišnom segmentu. Suština strategije je da se privremeni monopol na bazi inovacije pretvori u stalni monopol na bazi efektivne strategije. Osnovna kompetentnost današnjih preduzeća je sposobnost primene strategije, odnosno transformacija strategije u akciju. To nije lako ostvariti, pogotovo u velikim i složenim preduzećima u kojima postoji dugačak razmak između onih koji formulišu i onih koji sprovode strategiju.
Sa prelaskom industrijske u elektronsku privredu, značaj strategije sve više raste jer elektronsku privredu karakteriše globalna i na znaju zasnovana konkurencija, tako da svako preduzeće strategijskim planiranjem mora da definiše način na koji će da konkuriše.
Strategijski menadžment predstavlja moderan pristup upravljanju preduzećem, pod kojim se podrazumeva kontinualan proces stalnog prilagođavanja preduzeća promenljivoj okolini, u kome okolina vrši permanentan uticaj na preduzeće, a samo preduzeće vrši određeni uticaj na okolinu u kojoj egzistira i kojoj se prilagođava. Strategijsko upravljanje preduzećem obuhvata utvrđivanje i definisanje ciljeva, određivanje strategije, proces realizacije definisane strategije i kontrolu realizacije i dobijenih rezultata. Igor Asnoff je 1965. u ‘Corporate Strategy’ definisao menadžment kao aktivan proces određivanja i vođenja kursa firme prema njenim ciljevima i o upravljanju prilagođavanjem firme promenama u okolini, što predsavlja strateški menadžment.[1] On strategijsko planiranje razvija dalje i govori o promeni, odnosno realizaciji strategije, označavajući proces definisanja i primene strategije kao strategijski menadžment. Strategijski menadžment se bavi budućnošću preduzeća, njegovom budućom pozicijom i poslovanjem, i podrazumeva definisanje ciljeva koje preduzeće želi u budućnosti da dostigne i pravce i načine dostizanja ovih ciljeva, što i predstavlja strategiju. Asnoff definiše strategiju kao ponašanje kada se u borbi ostane bez zaliha municije, ali se i dalje drži vatra da neprijatelj to ne može da oseti. Strategija se definiše kao vodič u budućnost, kao način vođenja preduzeća u budućnost. Strategijom se određuju osnovni ciljevi i pravci razvoja, i mesto koje će preduzeće zauzeti u budućnosti. Strategija se definiše kao skup pravila odlučivanja, koji se odnose na ponašanje preduzeća u promenljivoj okolini u budućnosti. Mintzberg definisanje strategije povezuje sa pet osnovnih elemenata koji su nazvani 5P: [2]
- Plan – unapred određeni pravac akcije u dostizanju budućih ciljeva. Definiše se šta preduzeće želi da postigne i postane u budućnosti i kako stići do željenog stanja
- Smicalice – posebne strategije kojima se prikrivaju stvarne namere ili planovi. Služe da konkurente odvedu na pogrešan put
- Uzorci – ponašanje i procesi koji proizilaze iz nameravanih ili nenameravanih akcija. Planovi i trikovi su promišljene strategije, dok su uzorci hitne strategije.
- Položaj – ili lokacija organizacije u odnosu na okolinu (pozicija i snaga na tržištu)
- Perspektiva – sposobnosti i mogućnosti unutar organizacije (način gledanja na okolinu).
Organizacija sa perspektivnim prilazom je takva organizacija koja smatra da ona može da učini poseban doprinos društvu u kom posluje.
Osnovna podela strategija se vrši prema organizacionim nivoima:
1) Opšta ili globalna strategija (za nivo cele organizacije)
2) Poslovna strategija (za svaku strategijsku poslovnu jedinicu)
3) Funkcionalna strategija (za funkcionalnu jedinicu)
Strategijski menadžment podrazumeva strategijsku analizu preduzeća i okruženja, definisanje i izbor relevantnih strategija, planiranje realizacije određene strategije i sprovođenje strategije. Strategijski menadžment podrazumeva formiranje i realizaciju više strategija kojima se postižu različiti strategijski ciljevi. Zavisno od nivoa menadžmenta u preduzeću, najčešće se vrši podela na opštu, poslovnu i operativnu strategiju. Strategijski menadžment je obično suprotstavljen operativnom menadžmentu. Operativni menadžment je u osnovi kratkoročan i detaljan, odigrava se u kontekstu neposrednih ili bliskih budućih događaja. Strategijski menadžment obuhvata zamisli i akcije, koji su usredsređeni na dugoročnu budućnost celokupne organizacije, i koje se vode u uslovima značajne neizvesnosti. Strategijski menadžment je pre svega odgovornost top menadžmenta, a operativni menadžment odgovornost srednjeg i operativnog menadžmenta. Asnoff i McDonnell definišu strategijski menadžment kao sistematski pristup za upravljanje strategijskim promenama koje se sastoje od sledećih elemenata:
- Poziciranje firme u budući položaj kroz formulisanje strategije i planiranje mogućih alternativa
- Strategijski odgovor u realnom vremenu kroz upravljanje
- Sistematsko upravljanje otporima u toku primene strategije.
Strategijski menadžment je postupak kojim upravlja najviši menadžment, kojim se određuju fundamentalni pravci i ciljevi organizacije, da bi se obezbedio niz odluka koje će obezbediti postizanje tih ciljeva i pravaca na dugi rok i prilagodljivih odgovora u kratkom roku.[3]
[1] Gregory G. Dess, G. T. Lumpkin i Alan B. Eisner (2007): Strategijski meandžment (treće izdanje), Data status, Beograd
[2] Todorović, J., Đuričin, D., Janošević, S. (2003), Strategijski menadžment, Ekonomski Fakultet u Beogradu, Beograd.
[3] Đorđević, B. (2005): Strategijski menadžment, Fakultet za industrijski menadžment, Kruševac.
.......
Strategijski menadžment je glavna komponenta za obazbeđivanje vitalnosti preduzeća. Strategijsko planiranje je domen najviših organizacionih upravljanja, pa podrazumjeva poznavanje celine preduzeća i njegovog odnosa sa okruženjem. Te se pre svega odnosi na formulisanje misije, bazičnih ciljeva i generalnih strategija. Odluke u strategijskom menadžmentu uključuju značajnu alokaciju resursa.Odlučivanje u ovom domenu ima dugoročne posledice za prosperitet preduzeća. Strategijski menadžment podrazumeva proaktivnu orjentaciju i temeljno poznavanje stratgijskih alternativa i njihovih implikacija na buduću poziciju preduzeća. Strategijski menadžment mora uzeti u obzir interese, značaj i odnos snaga većeg broja stakeholder-a koji direktno ili indirektno utiču na poslovanje preduzeća. Strategiski menadžment balansira zahteve efikasnosti i efektivnosti.
Razvoj preduzeća se opisuje kao ukupnost promena koje ono doživljava tokom svoje egzistencije. Rast se može razumeti kao povećanje veličine i širine delatnosti preduzeća kako bi se kroz ostvarivanje ekonomskog obima širine tj. sinergije u poslovanju obezbedila efikasna i efektivna realizacija misije preduzeća. Rast se meri fizičkim i vrednosnim pokazateljima. Razvoj je redovno praćen serijom kvalitativnih promena. Razvoj se može definisati kao transformacioni proces koji se čini da bi se efikasno iskoristile prednosti veličine. Rast i razvoj su procesi koji se odvijaju simultano i treba ih uvek uzimati zajedno u interakciji. Rast i razvoj se odvijaju pod uticajem većeg faktora, ali i sami utiču na određene promene u preduzeću. Putem rasta preduzeće želi da ostvari spektar ciljeva kao što su: visina dobiti, povećanje tržišnog učešća, efikasnije korišćenje savremene tehnike i tehnologije, stabilnost poslovanja itd.
Strategija rasta je poslovna strategija se sastoji od sefa upravljačih smernica kojima se preciziraju: pozicija preduzeća sa stanovišta proizvoda i tržišta, pravac rasta i promena koje ce uslediti, instrumenti konkurencije koji će se koristiti, sredstva na kojima će se bazirati ulazak na nova tržišta, način raspoređivanja sopstvenih resursa, jake tačke na kojima će se insistirati i slabosti koje treba izbeći. Zbog svega ovoga se zahteva strategija koja će kroz izbor pravaca, metoda i tempa okrupnjavanja značiti konkretizacija razvojne politike. Strategija rasta mora da ima jasno definisan cilj razvoja preduzeća, da analizira interne i eksterne mogućnosti, i da prati viziju preduzeća.
