Socijalni marketing kao nauča disciplina deluje u društveno ekonomskoj sveri preko četrdeset godina ali je još uvek neshvaćen od strane većine ljudi. Socijalni marketing se pokazao kao odličan način rešavanja mnogih problema u sferi zdravstva, obrazovanja, sporta, kulture i drugih društvenih pojava. Sport kao društveno fenomen, predstavlja vid podsticaja stanovništva na promene, pa veza između socijalnog marketinga i sporta predstavlja dobru bazu za postizanje rezultata u procesu promene ponašnja stanovništva.

.........

Marketing je, kao što znamo, osovni parametar prodaje. Dobro osmišljene marketinške kativnosti mogu prodati potrošaču sreću, zdravlje, radost, nova saznanja itd. Naravno, ovo ne treba shavatiti bukvatlno, to se ne može prodati niti kupiti, ali nas marketinška aktivnost može dovesti u takvo stanje. Ako marketing razumemo na takav način i spoznamo koliki značaj ima u današnjem svetu, može li onda marketing uticati na društvene promene? Prema Kotlerovom mišljenju može. Ako marketing može da proda cigarete, koje su visoko rizične za ljudsko zdravlje, zašto onda ne bi mogao da proda i nešto što je dobro za društvo.[1] Isti autor ističe da je i pored „dobre volje“ koja stoji iza socijalnog marketinga mnogo špekulacija u korist onih koji smatraju da je socijalni marketing samo još jedan način da se potrošačima nešto proda.

..........

Socijalni mareting je dizajn, primena i kontrolisan proces planiranja marketinških akcija sa ciljem prihvatanja određenih inovativnih društvenih ideja kroz plaisanje proizvoda, cena, oglašavanje, distribuciju i merketinško istraživanje.[2]

Socijalni marketing je proces primene marketinških tehnologija i principa kako bi se stvorila i plasirala određena društvena vrednost ciljanom auditorijumu doprinoseći višem novou društvenog razvoja.

Socijalni marketing je usresređen na ponašanje (Slika 7). Ako se samo bavimo učenjem ili podizanjem nivoa svesti onda to nije socijalnni marketing. Socijalni marketing počinje onda kada identifikujemo uzrok i ono što izaziva problem i direktno utičemo na ponašanje populacije.

Prethodne definicije nam ukazuju da je socijalni marketing suštinski oblikovan osnovama komercijalnog marketing ali je isto tako odvojen od istog time što je cilj socijalnog makreting  društveno dobro kao i dobro ciljanog auditorijuma. On se, kao i komercijlani marketing, zasniva na 4P (proizvod, cena, mesto i promocija) koji se strateški kombiniju kako bi se ostvarili najbolji rezultati. Osnovni cilj socijalnog marketinga jeste uticaj na ponašanje ciljanog auditorijuma i promena u ponašanju istih.

[1] Kotler P., Zaltman G., (1971): Social marketing: An approach to planned Social Change, Journal of Marketing, Vol 36., str 3-12. dostupno na: http://www.healthedpartners.org/ceu/hm/d04socialmarketing plannedsocialchange.pdf (avgust 2016)

[2] Cheng H., Kotler P., Lee N., Socijal marketing for public health, Jones and Bartlett Publishers, LLC. str 1-30, dostupno na: http://samples.jbpub.com/9780763757977/57977_ch01_final.pdf (avgust 2016)