Od samog nastanka računara a kasnije različitih oblika komunikacije i prenosa informacija putem informacionih mreža, uvidelo se da će ova tehnologija donotei značajne promene na svim poljima drištveno ekonomskog života ljudi. Veoma brzo javljaju se i prva digitalna preduzeća koji koriste informacione tehnologije kako bi omogućili “klasičnim” kompanijama bolju organizaciju i upravljanje preduzećem.
Naravno sam proces uvođenja informacionih sistema u kompanije nije se manifestova odmah. Bilo je potrebno vreme kako bi se uvidele prednosti uvođenja ovih “novotarija” u preduzeća. Prvi informacioni sistemi su uglavnom bili usko primenljivi i uticali samo ne nekoliko ljudi u kompaniji, dok se današnji informacijoni sistemi manifestuju globalno.
Ta globalna manifestacija je vidljiva u obliku interneta ali možda još značajnije putem mreže komunikacionih satelita koji su danas u mogućnosti da pruže sve potrebne informacije o događajima, pojavama, vremenskim prilikama, saobraćaju itd. Interakcija ovih podataka u određene društvno ekonomske pojave dovodi do značajnih promena u funkcionisanju tih sistema vodi ka boljoj organizovanosti, lakšem pristupu informacija i uopšteno bržom razmenom podataka.
Jedna od „pojava“ informacionih tehnologija i globalne svetske mreže jeste i Geografski informacioni sistem GIS. Pod njim se podrazumeva primena informacionih tehnologija na geografske lokacije tj prirodne i veštačke objekte i ostale validne podatke koji se generišu u interaktivne vizuelne mape i izveštaje. Ili jednostavnije možemo reći da je GIS prostorna baza podataka.
Zvog svoje osobine i u kombinaciji sa globalnim pozicionirenjem stvorena je mogućnost primene ovih tehnolologija u mnogim sferama društveno - ekonomskog života a jedan od značajnijih je svakako transport. Osnova svih pojava u univerzumu je kretanje te je i čovek u konstantnoj potrebi za promenom lokacije. Svojim evolutivnim napretkom i razvojem čovek je sve više usavršavao načine kretanja do današnjeg nivoa koji predstavlja veoma kompleksan sistem, koji realno, ne bi mogao da funkcioniše, danas u ovim uslovima, bez informacionih tehnoogija. Jedan vid primene savremenih tehnologija jeste u poljoprivredi.
GIS-a objedinjavanje prikupljene podatake u centralu iz koje je moguće povlačiti željene informacije koje se mogu upotrebiti pri utvrđivanju stanja zemljišta, njegove vlažnosti, prethodnim kulturama, sastavu zemljišta itd. Ovakvi podaci dalju proizvođaču mogućnost da sagleda šta je potrebno uraditi kako bi se popravilo stanje na parceli, koju bilju vrtu treba da posadi itd. Svakako treba reći da se sa uvođenjem GIS u poljoprivredu njegova primena svakodnevno unapređuje. Svakim podatkom koji je unesen ubazu podatka i napretkom tehnologije i informacionih sistema proizvođač je danas u stanju da na svom mobilnom telefonu u svakom trenutku pristupi bazi podataka koja mu može “reći” gde se trenutno nalaze poljoprivredne mašine, koju parcelu obrađuju, koje đubrivo je potrebno za njegovo zemljište, kolika je potencijalna rodnost itd.