Privreda Republike Srbije, generalno gledano, je u veoma nezavidnom nivou. Raspad Jugoslavije i društvenog ekonomskog sistema početkom devedesetih i uništanjevanje privrednih sistema krajem devedestih dovelo je do potpunog kraha srpske privrede. Naravno ovo su najviše osetili veliki poslovni sistemi koji nisu bili u stanju da se preorjentišu niti su bili u stanju da fukcionišu u sistemu u kojem su sva izvozna i uvozna vrata bila zatvorena.

 Početkom novog milenijuma u Srbiji je počeo proces privatizacije i restrukturiranja nekadašnjih uspešnih kompanija, od koji je realno malo ostalo. U procesu privatizacije najpre su privatizovana preduzeća koja su još uvek koliko toliko poslava, što je po mišljenju nekih ekonomskih stručnjaka velika greška, jer se prvo trebalo baviti preduzećima koja su bila na izdisaju. Veliki broj preduzeća koja danas posluju u Srbiji imaju značajne probleme kako zbog unutrašnjih tako i spošaljnjih uticaja pa je restrukturiranje veoma značajna tema u poslovnim krugovima.

Proces privatizacije je jedan od osnovnih elemenata tranzicione politike u kojoj se našla naša država. Ova reforma se odvija kako na makro tako i na mikronivoima u cilju stabilizacije ili, iz ugla naše države, ponovnog formiranja privrednih sistema i privrede uopšte. Kako bi se uopšte započeo ovaj proces potrebno je da kompanija  postane atraktivna za investitore, te samim tim država mora početi sa procesom restrukturiranja koje uključuje organiziaciono, tehnološko, tržišno, finansijsko i upravljačko restrukturiranje.

U procesu privatizacije u restrukturiranja preduzeća najčešće se koriste metode smanjenja broja zaposlenih, organizaciono i finansijsko restrukturiranje. Svaka od akcija utiče na vrednost preduzeća čime se vrši procena i utvrđuje  potencijal preduzeća.

Finansijko restrukturiranje je jedan od oblika restruikturiranja  koje se najčešće koristi. Cilj rada je da ukaže na mogućnosti ovog mehanizma, ali i da napravi osvt na procese restkuturiranja preduzeća u Republici Srbiji kao i da ukaže na teškoće sa kojima se susreću privredni sistemi u našoj državi.

........

Finansijsko restukturiranje neuspešnih kompanija u Srbiji je, prema mišljenju autora ovog teksta, potpuni fijasko. Neki podaci ukazuju da je proces uspenih restrukturiranja preduzeća procentualno ispod 1%, da je u procesu restukturiranja još uvek oko 150 preduzeća, oko 200 preduzeća u stečajnom postpuku od čega za likvidaciju oko 180.

Restutkutiranje u Srbiji je neadekvatno organizovano, pripisi, Zakoni i ostali parametri su menjani sa dolaskom svake naredne vlade, premijera, ministra ili drugo državnog organa što je dovelo do potpune konfuzije kako u preduzećima koje je trebalo restrukturirati tako i kod zainteresovanih ulagača, mogućih poslovnih partnera i slično. U ovoj “muutnoj vodi” veliki broj preduzeća je u svim mogućim segmentima iscrpljen tako da je od nekadašnjih poznatih Srpskih brendova ostala samo ljuštura.

Sa druge strane današnja preduzeća koja pokušavaju da posluju u ekonomskom sisitemu Srbije, imaju malo čemu da se nadaju. Država je zaštitila već razvijene evropske kompanije omogućavajući im bescarinski izvoz robe u Srbiju čikme su postavili skoro nemogućue visoku granicu konkurentnost za sprpska preduzeća u povoju. Bankarske organizacije nude kredite koji bi mogli da se iskoriste za brza restukturiranja po visokim kamatama u odnodu na okolne države a državi krediti zahtevaju vreme, administrativne peripetije i verovatno određenu “vezu” kako bi se takav kredit odobrio. Problem su i fantomske kompanije kojih u Srbiji prema nezvaničnim podacima ima oko 30.000 i koja posluju bez ijednog zaposlenog.

Nameće se zaključak da privreda Srbije nema mnogo šansi za razvoj, i u ovakvim uslovima nema. Potrebna je hitna reorganizacija, postavljane ostvarive ekonomske politike na državnom nivou, usresređenost na mala i srednja preduzeća, zavijenja inkubator centara u svakom gradu u Srbiji i ektremno pooštrena  poreska i antikorupcijska politika, što je, realno, u uslovima opšte korupiranosti od najviših organa pa nadalje, nemoguće. Poslovni lek jeste maksimalno zalaganje privrednika, razvoj novih sistema i ideja, potpuno etičko poslovanje i spremnost da se ovakav trend konstantno porenosti na svoje poslovne partnere.