Zamajac ekonomske krize bilo je nepoverenje učesnika na finansijskom tržištu nakon kraha tržišta nekretnina u SAD, dok je njen centralni uzročnik sistem sa nedostacima u oblasti finansijske regulative i kontrole zasnovan na idejama o potpunoj liberalizaciji finansijskih tržišta sa mini regulativom i mini kontrolom investicionih banaka i fondova i idejama o potpunoj slobodi kreiranja finansijskih instrumenata. U SAD iza takvih ideja stajao je Fed i Grinspen, koji su se oslanjali na samoregulaciju finansijskog tržišta. Inicijalni povod finansijske krize bili su loši hipotekarni krediti u SAD, odnosno kriza drugorazrednih hipoteka u SAD. Prethodno je konjunkturni i investicioni bum podstakao štednju i investicije i u takvoj situaciji finansijski posrednici suočeni sa problemom kreditnih plasmana kreirali su nove finansijske instrumente (derivate) i višak štednje stanovništva usmerili na hipotekarne kredite koje je uzimala i niža srednja klasa. Odsustvo finansijske regulative i kontrole uslovilo je hiperprodukciju novih finansijskih derivata, uz pad kvaliteta i rast rizika sadržan u složenim derivatima zasnovanim na nekretninama i drugim oblicima fizičke aktive.

Fiskalna politika pojedinih zemalja pogodovala je nastanku ekonomske krize kroz razne oblike poreskih olakšica. Time je sistematski povećavana zaduženost preduzeća i stanovništva, što je povećavalo ranjivost u vreme finansijske krize kroz podsticanje zaduživanja, nastanak složenih aranžmana i brojnih finansijskih instrumenata i derivata. Zemlje u tranziciji kod definisanja i preduzimanja mera fiskalne politike uzimale su u obzir činjenicu da visok stepen zaduženosti onemogućava ekspanzivnu fiskalnu politiku, kao i visok nivo eksternog deficita i precenjenost valute. Pucanje velikog spekulativnog balona na tržištu nekretnina i hipotekarnih kredita u leto 2007. izazvalo je paniku na sekundarnim tržištima SAD i Velike Britanije. Zajmodavci su prodavali pakete „bezrizičnih“ hartija, čiji je rejting bio precenjen. Istovremeno, rasla je ponuda za nekretninama, pa su cene nekretnina drastično pale i sekundarno tržište je postalo nelikvidno. U leto 2008. globalna finansijska kriza je preneta na realni sektor, što pokazuje pad BDP u SAD i Evropi. Prethodno je došlo do bankrotstva malih i velikih investicionih banaka, uz fiskalne stimulanse države da se od ugroženih banaka otkupe nelikvidne hartije od vrednosti i time povrati likvidnost na sekundarnom tržištu hipotekarnih hartija od vrednosti. Gubici na hartijama od vrednosti i meĊubankarskim operacijama smanjili su neto kapital bankarskog sektora, pa time i ponudu kredita. Kriza sekundarnih hipoteka u SAD pogodila je svetsku privredu. Kriza se u septembru 2008. prelila na poslovno bankarstvo SAD i drugih zemalja. Poslovna panika berzi i bankama uslovila je ubrzano povlačenje depozita, rast kamata i smanjivanje vrednosti imovine banaka. Širenje i produbljivanje krize zasnovano je na podcenjivanju rizika vezanih za nove finansijske instrumente, uticaj izvedenih hipotekarnih obveznica na bilanse finansijskih institucija unutar i između zemalja i za potkapitalizovanost banaka i ukupnog finansijskog sistema. Širenju krize doprinela je ubrzana panična prodaja bankarskih hipoteka. Visokorizičnu imovinu u bilansima banaka stvorila je kreditna ekspanzija zasnovana na pretpostavci da cene nekretnina neće padati. Američki indeks cena nekretnina započeo je pad krajem 2006. što je uslovilo rast gubitaka od aktiviranja hipoteka.