Osnovna namena metoda šest šešira jeste da napravi iskorak u mišljenju i sprovede "temeljnu istragu" i mogućnostima, oapsnostima, nedostavima , prednostima itd. određenog projekta ili ideje. Svaki šešir ima određenu ulogu koju je potrebno ispoštovati u "igri".
Razmišljanje pod belim šeširom podrazumeva disciplinu i usmerenost. Mislilac teži da u prezentiranju informacija bude što neutralniji i objektivniji.
Crveni šešir legitimizuje emocije i osećanja kao važan deorazmišljanja. Crveni šešir čini osećanja vidljivima, tako da mogu da postanu deo mape razmišljanja, a ujedno i deo sistema vrednosti na osnovu kojeg se bira pravac. Crveni šešir omogućava misliocu da istražuje osećanja drugih, tako što od njih traži da stave crveni šešir i tek tada izreknu svoje stanovište.
Razmišljanje pod crnim šeširom može da postavlja negativna pitanja. Razmišljanje pod crnim šeširom ne bi trebalo da obuhvata negativno uživanje ili negativna osećanja koja spadaju u domen crvenog šešira. Pozitivna procena se ostavlja žutom šeširu. U slučaju novih ideja, žuti šešir bi uvek trebalo koristiti pre crnog.
Razmišljanje pod žutim šeširom iskušava i ispituje vrednost i korist. Potom ono teži da za tu vrednost i korist iznađe logičku podršku. Razmišljanje pod žutim šeširom traži da iznese čvrsto utemeljen optimizam, ali nije ograničeno na to - pod uslovom da su ostali vidovi optimizma odgovarajuće obeleženi.
Zeleni šešir služi za kreativno razmišljanje. Osoba koja stavlja zeleni šešir će upotrebiti modele kreativnog razmišljanja. Od onih oko nje se zahteva da rezultat tog razmišljanja tretiraju kao kreativan ishod. Bilo bi idealno kad bi i mislilac i slušalac nosili zelene šešire. Traganje za alternativama jeste fundamentalni aspekt razmišljanja pod zelenim šeširom. Postoji potreba da se ide dalje od poznatog, dalje od očiglednog i zadovoljavajućeg.
Plavi šešir predstavlja "završnicu mišljenja" sa ciljem da produbi već postojeće mišljenje, da produži diskusciju i postavi pitanja koja nisu već postavljena od strane ostalih šešira.