Za razliku od drugih tranzicionih zemalja, suštinska proevropska opredeljenost političkih i društvenih elita u Srbiji nije bila dominantna prethodnih godina. Upravo suprotno, takva opredeljenost, koja treba da podrazumeva spremnost sprovođenja reformi, rad na modernizaciji zemlje i društva i preuzimanje teških plotičkih rizika u tom poslu, predstavlja izuzetak.
Proces evropskih integracija je suštinski za Srbiju počeo od 2001. godine . U smislu definitivnog priznavanja mogućnosti da se Srbija u dogledno vreme priključi EU, naročito je važna 2003. godina. U junu te godine, EU je otvorila novi institucionalni i pregovarački mehanizam za prijem u članstvo koji je ponuđen državama Zapadnog Balkana.Usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Carinskoj tarifi 21. januara 2009. godine i njegovim stupanjem na snagu 30. januara 2009,Vlada Srbije je formalno počela sa primenom Prelaznog sporazuma.Na ovaj način je otpočeo i proces postepene liberalizacija uvoza robe iz EU.
U prvih šest meseci primene Prelaznog sporazuma, gubitak R. Srbije u naplaćenoj carini (da se nije primenjivao ovaj sporazum, već prethodni tarifni sistem po klauzuli „najpovlašćenije nacije“) iznosio je 38,37 miliona evra. Ovakav smanjeni carinski prihod nije rezultat samo jednostrane primene Prelaznog sporazuma, već i opšteg smanjenja uvoza robe poreklom iz EU zbog širenja efekata svetske ekonomske krize i opšteg pada nivoa tražnje.
Prelaznim sporazumom, Srbija i EU će, postepeno, u roku od 6 godina, stvoriti zonu slobodne trgovine. Ovo je od velikog značaja za Srbiju ne samo zato što je EU tržište od oko pola milijarde potrošača, već i tradicionalno naš najvažniji ekonomski i trgovinski partner, sa kojim se obavlja više od polovine ukupne robne razmene sa svetom.
EU je ovim Sporazumom bilateralno potvrdila preferencijalni (bescarinski) tretman koji je Srbiji jednostrano odobrila još 2000. godine, a Srbija će postepeno, u roku od 6 godina snižavati carine za proizvode koji se iz EU uvoze u Srbiju. Polazeći od planirane vremenske dinamike, tek 2014. će tržište Srbije biti u potpunosti liberalizovano za uvoz iz EU, sa izuzetkom pojedinih poljoprivrednih proizvoda, koji će zadržati određeni nivo carinske zaštite i posle isteka roka od 6 godina. To znači da o sveobuhvatnoj liberalizaciji srpskog tržišta, kada je u pitanju SSP, možemo govoriti tek 2014, s tim što ovaj rok može biti ubrzan ukoliko Srbija u međuvremenu postane članica EU.
Iako EU još uvek nije počela sa formalnom primenom Sporazuma, evropsko tržište je u potpunosti liberalizovano za srpske proizvode još novembra 2000.godine (Odluka EU o autonomnim trgovinskim merama - ATM), tako da odlaganje primene Prelaznog sporazuma od strane Evropske unije nema faktičkog uticaja na izvoz iz Srbije u EU.
U Srbiju se iz EU može uvesti roba po sniženim carinama, definisanim Prelaznim sporazumom, samo ako ima preferencijalno poreklo što se dokazuje EUR1 sertifikatom koji izdaju carinske službe država članica EU. Sva roba koja se uvozi iz EU u Srbiju nema preferencijalno poreklo.U proteklih nekoliko godina usvojen i su i neki važni strateški dokumenti, a to su, između ostalih :
- Nacionalna strategija za pristupanje EU
- Strategija integrisanog upravljanja granicom
- Strategija komunikacije
- Strategija za smanjenje siromaštva
Analiza aktivnosti na ispunjenju kriterijuma i standarda pokazala je i određene nedostatke u brzini sprovođenja reformi. U istoj analizi se konstatuju nedostaci u radu Parlamenta, neefikasnosti u radu Vlade, nedovoljni stepen profesionalizma i odgovornosti u javnoj upravi, spori proces reforme pravosuđa, nedovoljna civilna kontrola oružanih snaga i ograničeni i nedovoljni učinci u borbi protiv korupcije. Takođe, Srbija ima velikh problema sa budžetskim deficitom, visokim spoljnim dugom, velikom nezaposlenošću, nedostatkom ljudskih resursa kao posledica zastarelog i nereformisanog obrazovnog sistema i drastičnim padom stranih investicija, kao posledica nestabilne političke situacije. Dug je put i trnovit koji vodi u Evropsku uniju, a Srbija jeste na tom putu.