Neosporno je da se savremeni život ne može zamisliti bez prisustva medija. Naravno među njima je najjači medij televizija ali Internet ne zasotaje, bolje rečeno može se reći da polako preuzima primat. Gledanje televizije za prosečnog konzumenta predstavlja izvor jeftine zabave, najlakši i najjeftiniji način za ubijanje dokolice, i nažalost, mnogim roditeljima predstavlja idealan način za neučestvovanje u vaspitanju i obrazovanju dece.
Sagledavajući ljudski um nije ni čudo što mediji tako lako oblikuju ljudski um. Svedoci smo da su proteklih par godina, najzastupljeniji šund programi, tzv programi jeftine zabave i rijaliti programi. Suštinski sadržaj ovih programa, jeste promocija svih oblika nasilja i nemorala. U prvi plan se ciljano uglavnom nameću ispod prosečni i prosečni, polutalentovani, polupismeni ili pak mnogo češće nepismeni idioti, poput raznoraznih pevaljki, starleta, političara, koka-kola intelektualaca itd.
Međutim prvenstveno interesovanje ovog rada jeste čovek kao medijski fenomen a to se upravo može reći za prezhodni zaključak. Čovek je danas više nego ikad medijski fenomen. Od časopisa preko televizije i Interneta u glavnoj ulozi je konstantno čovek i njegova nesavršenost. Čudno i neprijatno u svemu tome jeste upravo činjenica da svi mi učestvujemo u ovom velikom realiti šou i da smo deo fenomena.
Sa druge strane neverovatno je da su se društveni slojevi u tolikoj meri prilagodili novonastalom fenomenu i pojavama, na koje se gleda sa dozom podozrenja ali se ništa ne menja. Bolje rečeno još uvek najveći tiraž i najveću gledanost imaju upravo taloidi i televizije koje emitiju sadržaj sa čovekom kao nesavršenim entitetom i ta se nesavršenost maksimalno ističe.
