Još od najranijih početaka civilizacije Ijudi su se spontano udruživali radi postizanja određenih ciljeva koje samostalno ne bi mogli da ostvare i radi prevladavanja neke opasnosti i nevolje. U okvirima istorijskih razmatranja, kao i u svom najširem značenju, pod organizacijom se podrazumeva grupa Ijudi ujedinjena zajedničkim motivima za ostvarenjem specifične svrhe. U skladu sa tom opštom definicijom, primitivna preistorijska porodica pećinskih Ijudi i savremena gigantska kompanija General Motors (Dženeral Motors) se mogu smatrati organizacijama. Za svestranije razumevanje smisla i principa organizovanja potrebno je sagledati razvoj organizacionog znanja i mudrosti izvedenih kroz vekovne pokušaje organizovanja ljudi i sredstava, na postizanju različitih zadataka koji su se završavali kako uspesima, tako i neuspesima.

Pioniri teorije organizacije, kao i naučnici savremene epohe, bili su suočeni sa pitanjem zašto su neke organizacije efektivnije i efikasnije.od drugih. U tim početnim stadijumima stvaranja teorije organizacije, koji su pripadali vremenima sporog odvijanja proizvodnih i poslovnih procesa, lakše se mogao pronaći adekvatan odgovor na to pitanje, nego što je to slučaj danas u vrtlogu gotovo neprekidnih i sve bržih promena.

Savremene teorije i pravci razvoja koncepcija, principa i metoda organizovanja i upravljanja razvijani su pod snažnim uticajem dve opšte naučne teorije: teorije sistema i situacione teorije. Pored te dve naučne oblasti nesumnjiv uticaj ostvarile su moderna matematika, informatika, savremena socijalna psihologija, itd.