Reč “motovacija” se često koristi za opisivanje određenih vidova ponašanja. Učenik koji mnogo uči i koji pokušava da dobije najviše ocene može se opisati kao “visoko motivisan”, dok njegov prijatelj može reći da mu je “teško motivisati se” da uči za ispit ili da počne rešavati neki zadatak. Ovakve izave navode nas na zaključak da motivacija ima najveći uticaj na naše ponašanje, ali nam one ne govore i tačno kako.
Motivacija se može definisati kao pojam koji se koristi da bi se opisali faktori koji su unutar same osobe, a koji podstiču, održavaju i kanališu ponašanje u svrhu postizanja cilja. Ovo se može definisati i na drugi način, a to je da je motivacija ponašanje dirigovano ciljem. Lako je videti stvari koje neka osoba radi, ali je mnogo teže naslutiti zašto to radi. Učenik možda marljivo uči da bi dobio visoke ocene, ali možda tako marljivo uči, jer stvarno uživa učeći taj predmet. On možda želi visoke ocene zato što hoće da impresionira svoje prijatelje ili zato što želi da nađe dobar posao, tako da su same ocene, u stvari, samo korak ka cilju. Opasno je pretpostaviti da znamo šta nekoga motiviše, jer u stvarnosti ne možemo “čitati nečije misli”.
Teorije su načini na koje pokušavamo da objasnimo i razumijemo složena i apstraktna pitanja i pojmove. Apstraktni pojmovi su pojmovi kao istina ili ljubav. O njima je veoma teško govoriti, jer ih je veoma teško opisati i definisati. Oni nisu očiti i konkretni. Motivacija je dosta teška oblast, te postoji veliki broj teorija koje su razvijene da bi se pokušalo objasniti zašto se ljudi ponašaju tako kako se ponašaju i da bi se, na osnovu ovih teorija, pokušalo predvideti ili pretpostaviti šta će ljudi stvarno uraditi.
Kada nas inspiriše neki veliki cilj, neki izvanredan projekat, sve vaše misli su usmerene ka tome. Naš um prevazilazi granice, vaša svest se širi u svim pravcima, i mi se nađemo u novom, ogromnom i divnom svetu. Neiskorišćene snage, znanja i talenti oživljavaju i mi otkrivamo da smo mnogo snažnija osoba nego što smo to ikad i sanjali.
