Kompanije širom sveta, sve se više usredsreduju na važnost dobrih internih kontrola. Sve veca zainteresovanost za interne kontrole je delimicno rezultat znatnih gubitaka koje je nacinilo nekoliko kompanija. Analiza problema koji se odnose na te gubitke pokazuje da bi se oni, verovatno, izbegli da su kompanije održavale efektivne sisteme interne kontrole. Takvi sistemi bi sprecili ili omogucili ranije otkrivanje problema koji su doveli do gubitaka, time ogranicavajuci štetu kompanije. U razvijenim zemljama kompanije su ustanovile ciljeve i komponente, odnosno principe interne kontrole. Dobar sistem interne kontrole garantuje
stabilnost kompanija.
Pod sistemom interne kontrole podrazumevaju se politike, postupci i organizacija koje su utvrdili nadležni organi organizacije svojim aktima, a koji imaju za cilj da obezbede efikasno i stabilno poslovanje organizacije, zaštitu njenog kapitala, sredstava njenih poslovnih partnera i drugih poverilaca, sprecavanje i otkrivanje grešaka i nesavesnih i kriminalnih radnji u radu, tacnost i potpunost racunovodstvenih evidencija i blagovremeno sastavljanje pouzdanihfinansijskih informacija od znacaja za upravljanje organizacijom.
Direktori su dugo tražili nacine da bolje kontrolišu preduzeca koja vode. Interne kontrole se uspostavljaju da bi preduzece išlo ka ciljevima rentabilnosti i ostvarenja misije i da bi se smanjila iznenadenja na tom putu. One omogucavaju poslovodstvu da se bavi brzim promenama u ekonomskom i konkurentskom okruženju, u kome se pomeraju zahtevi i prioriteti klijenata i gde dolazi do restruktuiranja radi buduceg rasta. Interne kontrole promovišu efikasnost, smanjuju rizik od gubitaka sredstava i pomažu da se obezbedi pouzdanost finansijskih izveštaja i usaglašenost sa zakonima i propisima.
Pošto interne kontrole služe u više razlicitih važnih svrha, sve više se zahtevaju bolji sistemi internih kontrola. Interne kontrole se sve više posmatraju kao rešenje za razne potencijalne probleme. Mnoga udruženja ili pojedinci razvili su svoje kontrolne modele. Najpoznatiji od tih modela su: COSO, CoCo, Cadbury, Turnbull, Malcolm Baldrige i CARDmodel. U clanku “Interna revizija: U vašem najboljem intersu” se kaže da interni revizor mora dobro da zna da primenjuje kontrolne modele kao što su COSO, CoCo i Cadbury.