U zemljama članicama EU zaštita životne sredine predstavlja osnovu kvaliteta života sadašnjih i budućih generacija. Prioritetni cilj u EU je savladavanje klimatskih promena, zaštita biodiverziteta, smanjenje uticaja zagađenja na zdravlje stanovništva i efikasnije korišćenje prirodnih resursa. Visoki standardi u oblasti životne sredine stimulišu nove poslovne mogućnosti i inovacije, tako da ne postoji protivrečnost između zaštite životne sredine i kontinualnog ekonomskog razvoja.
EU ima veoma razvijenu politiku i pravno regulisanje u oblasti životne sredine. Politika EU je usmerena na očuvanje, zaštitu i poboljšanje kvaliteta životne sredine (i upravljanja otpadom) i zaštitu zdravlja ljudi. Od početka sedamdesetih godina prošlog veka, pa sve do danas, usvojeno je šest akcionih programa o životnoj sredini, kao i preko 300 različitih izvora prava sa velikim brojem dokumenata relevantnih za oblast životne sredine.
U osnovi najviših pravnih i zakonskih akata je pravo građana na život u zdravoj životnoj sredini, kao i njihova obaveza da je štite i unapređuju. EU teži ujednačavanju kriterijuma sa zahtevima u pogledu očuvanja i podizanja kvaliteta životne sredine. Veoma je važna činjenica da se u Evropi integrišu ekonomski i ciljevi zaštite životne sredine, te ističu mere preventivnog delovanja. Upravo ta integracija može postati osnova za konsenzus u pogledu razvojnih ciljeva u Evropi.
Nastojanje Republike Srbije da pristupi EU iziskuje dodatne napore za rešavanje brojnih problema u ovoj oblasti. Iako je u našoj zemlji tranzicija u oblasti životne sredine počela još 2001. godine, kada su urađeni izveštaji o stanju životne sredine i prirodnih resursa, sa okvirnim prioritetima i predlozima zakonodavnog, institucionalnog, i tehničkog organizovanja i unapređenja, napredak u ovoj oblasti je slabo vidljiv.
Najveći krivac za slabe rezultate treba pripisati samom stanovništvu i nedovoljno razvijnoj svesti i potrebi zaštite životne sredine. Iako zakonske regulative imaj uza cilj da preduprede svest građana i poslovnih lica, kao i većina Zakona u Srbiji, iako postoje njihova primena je minimalistička. Iz tog razloga potrebna je značajno strožija kontrola i povećanje kaznenih odredbi kako bi se svest probudila na manje popularan način. Svakako ne sme se zaboraviti značaja "lepe reči" tj. potrebno je aktivno uključenje svih institucija države Srbije na jednim jedinstvenim konceptom, da i generacije koje dolaze imaju iste šanse i mogućnosti kao i generacije pre njih.